Dan Svetog Valentina, koji obeležavaju zaljubljeni širom sveta, praznik je koji su 14. februara proslavili i savremeni gimnazijalci brojnim aktivnostima. Nakon dva dana zanimljivih predavanja i razgovora o ljubavi, za njih su 14. februara organizovani stvarno drugačiji časovi.

Već prvog dana nakon raspusta, učenike je iznenadila dekoracija škole koja je nagovestila i neobična predavanja. Škola je ukrašena simbolima ljubavi, u duhu praznika koji obeležavaju narodi širom sveta.

Velike i snažne ljubavi uticajnih ljudi

Tokom dva dana Festivala ljubavi, savremeni gimnazijalci su razgovarali o ljubavi, objašnjavali šta za njih ona predstavlja, kako doživljavaju zaljubljenost, delili svoja mišljenja o njenom značaju u životu svakog čoveka.

Na časovima istorije učenici su razgovarali, a potom, pomoću aplikacije Spiral, pravili prezentacije o velikim i neobičnim ljubavima slavnih vladara i vojskovođa i uticaju koji su žene na njih i na svetsku istoriju imale.

Časovi srpskog jezika bili su prilika da se savremeni gimnazijalci upoznaju sa najlepšim ljubavnim pričama srpskih pisaca, a svoje znanje su obogatili čitanjem stihova koji su ostali kao svedočanstva velikih i nezaboravnih ljubavi. Na osnovu istaknutih priča i stihova, učenici su pravili Facebook profile i stranice posvećene ovim velikim ljubavima. Statusi, fotografije, ljubavni citati i poruke su postali trajne uspomene o tragičnim i neostvarenim, neobičnim, prolaznim, kao i o ljubavima koje su trajale ceo život.

Leptirići u stomaku i gledanje kroz ružičaste naočare

Različiti hemijski i biološki procesi odvijaju se u telu zaljubljenih osoba, a ljubav ne nastaje u srcu, kako bi mnogi pomislili, već u mozgu. Ono što nastaje nakon ovoga su gimnazijalci definisali kao „ružičaste naočare”, kroz koje zaljubljeni gledaju na svet, dok u stomaku osećaju dobro poznate „leptiriće”.

Ubrzano lupanje srca, trema, uzbuđenost i žudnja posledice su uticaja testosterona, dopamina, serotonina i drugih „hormona ljubavi”. Saznanje da primarni deo mozga, koji je razvijen pre 4,4 miliona godina, utiče na nastanak ljubavi ostavilo je najjači utisak na savremene gimnazijalce. Naučivši mnogo o onome što se krije iza pojma ljubav, učenici su počeli da neke stvari razumeju na drugačiji način.

U kakvoj su vezi matematika, fizika i ljubav?

Iako su ustanovili da ljubav ne može da se izmeri ili postavi kao jednačina, savremeni gimnazijalci su rešavanjem kreativnih zadataka pokazali da i matematika može da bude „ljubavna” nauka. Računali su površinu srca nacrtanog pomoću trougla i dva polukruga, rešavali zadatke gde su nepoznate predstavljene kao bombonjere i ruže, a na osnovu istaknutih karakteristika pojedinaca spajali odgovarajuće ljubavne parove.

Na kraju časa, rešavanjem nejednačine, došli su do njenog simboličnog rešenja „i<3u”.

Čas fizike bio je posvećen sjajnim uspesima koje je postigla prva studentkinja fizike na Sorboni, prva žena doktora nauka iz fizike, prva žena dobitnica Nobelove nagrade i jedina žena koja je dobila dve Nobelove nagrade – Marija Kiri. Posebno je bila interesantna priča o njenoj ljubavi sa Pjerom Kirijem, u kome je pronašla svoju srodnu dušu, muža i ljubavnika, ali i vernog saradnika u svim naučnim dostignućima.

Obiđite planetu sa savremenim gimnazijalcima u njihovoj „Turi ljubavi"

Zamislite da putujete svetom i obilazite mesta koja su nastala isključivo iz ljubavi i želje da se pamćenje na voljene osobe večno sačuva. Na jednom takvom virtuelnom putovanju bili su upravo savremeni gimnazijalci na Dan zaljubljenih.

Put ih je vodio od Pariza, preko Verone i Vrnjačke Banje do Tadž Mahala. Sredinom XVII veka, Šah Džahan, vladar Mogulskog carstva u današnjoj Indiji, neizmerno je voleo svoju ženu Mumtaz Mahal. Smrt ih je rastavila kada je Mumtaz umrla na porođaju, a Šah je u njenu čast sazidao palatu kakvu svet do tada nije video – Tadž Mahal. Pogled na ovu građevinu, koja je jedan od najvećih simbola ljubavi, savremene gimnazijalce je ostavio bez daha. Putovanje se nastavilo na Tajlandu, potom ka Japanu i Americi, da bi se završilo pogledom na čudo prirode Galešnjak – čuveno Ostrvo ljubavi, ostrvo koje ima skoro savršen oblik srca.

Najoriginalniji poklon za Dan zaljubljenih – origami kutije ljubavi

Kako bi pokazali svoje kreativne sposobnosti, savremeni gimnazijalci su na časovima likovnog pravili kutijice origami tehnikom. U svaku od njih utisnuli su ljubavnu poruku namenjenu osobi kojoj su želeli da iskažu naklonost. Neobične ljubavne priče slavnih slikara bile su povod za zanimljivu igru.

Na osnovu njihovih pisama i emotivnih ispovesti, učenici su otkrivali parove, uočavajući kome je koje pismo bilo namenjeno. Lične ispovesti zaljubljenih i njihova pisma podstakli su savremene gimnazijalce da raspravljaju o neobičnim ljubavima Fride Kalo i Dijega Rivere, Salvadora Dalija i njegove muze Gale i drugih značajnih umetnika.

Da li ste znali o Danu zaljubljenih...?

U Japanu se neguje posebna vrsta tradicije za Dan zaljubljenih. Umesto da dobijaju poklone od svojih voljenih, kako običaj nalaže u drugim krajevima sveta, dame su te koje poklanjaju čokolade i slatkiše, ne samo svojim partnerima već i kolegama s posla, članovima porodice, prijateljima.

Zanimljivi su i brojevi koji pokazuju planetarno oduševljenje ovim praznikom – u Veronu, rodni grad Romea i Julije, svake godine pristiže oko 1000 pisama za Juliju, a oko 50 miliona ruža se širom sveta pokloni voljenim ženama na ovaj dan! O ovim i mnogim drugim neobičnim zanimljivostima savremeni gimnazijalci su razgovarali na času globalnih perspektiva.

Stvarno drugačiji pristup obrazovanju

Festival ljubavi u Savremenoj gimnaziji bio je povod da učenici sagledaju ovaj praznik iz drugačijeg ugla, da povežu znanja iz različitih predmeta i otkriju mnoštvo novih i interesantnih činjenica.

Osim toga, probudili su svoju maštovitost i kreativnost, preispitali uverenja, a kroz zabavan proces učenja svoj svet su obogatili novim i zanimljivim saznanjima.