Statut Savremene gimnazije

STATUT 

SAVREMENE GIMNAZIJE

U Beogradu, april 2019. godine

 

Sadržaj

       I. OSNOVNE ODREDBE

      II. STATUSNE ODREDBE

  1. Naziv i sedište
  2. Zastupanje i predstavljanje
  3. Pečat i štambilj

    III. DELATNOST ŠKOLE

    IV. SREDSTVA ŠKOLE

    V. ORGANI ŠKOLE

  1. Osnivački odbor
  2. Školski odbor

                 1) Sastav i izbor Školskog odbora

                2) Prestanak dužnosti Školskog odbora

               3) Nadležnost, rad i odgovornost Školskog odbora

  1. Savet roditelja
  2. Direktor

                1) Uslovi za izbor direktora

               2) Postupak za izbor direktora

               3) Status direktora

              4) Nadležnost direktora

              5) Prava, obaveze i odgovornosti direktora

             6) Prestanak dužnosti direktora

  1. Vršilac dužnosti direktora
  2. Pomoćnik direktora
  3. Sekretar
  4. Stručni organi

            1) Nastavničko veće

            2) Odeljenjsko veće

           3) Stručno veće za oblasti predmeta

           4) Stručni aktiv za razvojno planiranje

           5) Stručni aktiv za razvoj Školskog programa

          6) Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

          7) Tim za samovrednovanje kvaliteta rada Škole

         8) Tim za karijerno vođenje i savetovanje

          9) Tim za dvojezičnu nastavu

          10) Ostali timovi 

  1. Odeljenjski starešina

IV. UČENICI I RODITELJI UČENIKA

  1. Prava, obaveze i odgovornosti učenika

                    1) Prava učenika

                      Odeljenjska zajednica

                      Učenički parlament

                   2) Ocenjivanje i napredovanje učenika

                    Ocenjivanje

                    Ispiti učenika

                   Završavanje školovanja u roku kraćem od predviđenog

                 3) Obaveze učenika

                4) Odgovornosti učenika i njihovih roditelja

                  Disciplinska odgovornost učenika

                  Materijalna odgovornost učenika

                 Odgovornost roditelja učenika

  1. Pohvaljivanje i nagrađivanje učenika
  2. Ostvarivanje i zaštita prava učenika

VII. ZAPOSLENI U ŠKOLI

VIII. POSEBNE ODREDBE O OBEZBEĐIVANJU OSTVARIVANJA PRAVA UČENIKA, ZAŠTITI I BEZBEDNOSTI UČENIKA I ZAPOSLENIH I MERAMA ZA SPREČAVANJE POVREDA ZABRANA

 IX. OBAVEŠTAVANJE UČENIKA, RODITELJA UČENIKA, ZAPOSLENIH I DRUGIH LICA

  X. POSLOVNA I DRUGA TAJNA

 XI. OPŠTI AKTI ŠKOLE

XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Na osnovu čl. 100 i 119 stav 1 tačka 1) Zakona o osnovama sistema obra­zo­vanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, broj 88/2017 i 27/2018 – dr. zakoni i 10/2019), Osnivački odbor Savremene gimnazije u Beogradu, na sednici održanoj 30. 4. 2019. godine, jednoglasno, doneo je

STATUT ŠKOLE

 

I. OSNOVNE ODREDBE

 

Član 1

Ovim statutom (u daljem tekstu: Statut) bliže se uređuju:

1) organizacija, način rada, upravljanje i rukovođenje u Savremenoj gimnaziji u Beogradu (u daljem tekstu: Škola);

2) postupanje organa Škole radi obezbeđivanja ostvarivanja prava i obaveza učenika i prava i obaveza roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika (u daljem tekstu: roditelj);

3) zaštita i bezbednost učenika i zaposlenih u Školi (u daljem tekstu: zaposleni) i mere za sprečavanje povreda zabrana utvrđenih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;

4) način objavljivanja opštih akata i obaveštavanja svih zainteresovanih strana o od­lu­kama organa Škole;

5) druga pitanja, u skladu sa zakonom.

Član 2

Škola je ustanova koja obavlja delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, međunarodnim pravnim aktima, zakonom, podza­kon­skim aktima, Statutom i drugim opštim aktima Škole.

 

Član 3

U obavljanju delatnosti srednjeg obrazovanja i vaspitanja Škola je imalac prava, obaveza i odgovornosti u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom i Statutom.

Škola vrši javna ovlašćenja i, pored delatnosti obrazovanja i vaspitanja, obavlja i druge delatnosti kojima se omogućava ili unapređuje delatnost obrazovanja i vaspitanja.

Kancelarijsko poslovanje Škole obavlja se shodnom primenom propisa o kan­celarijskom poslovanju u organima državne uprave, a može se urediti i Pravilnikom o kancelarijskom poslovanju Škole, u skladu sa tim propisima.

Član 4

U vršenju javnih ovlašćenja Škola vodi evidenciju i izdaje javne isprave u skla­du sa zakonom i podzakonskim aktom.

Podaci se u evidenciju, javne i druge isprave unose na srpskom jeziku, ćiri­lič­nim pismom.

Član 5

U Školi su prema zaposlenom, učeniku, roditelju ili trećem licu zabranjeni:

1) diskriminacija i diskriminatorno postupanje;

2) fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje;

3) zlostavljanje i zanemarivanje;

4) ponašanje koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo;

5) stranačko organizovanje i delovanje.

Član 6

U Školi su zabranjeni diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliskih lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdrav­stve­nom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđi­vanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejed­nakom položaju.

Škola je dužna da preduzme sve mere propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje u Školi.

Član 7

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti učenika.

Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja propuštanje Škole ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj učenika.

Škola je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod učenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

Član 8

Fizičkim nasiljem smatra se: fizičko kažnjavanje učenika od strane zapo­sle­nog, roditelja ili trećeg lica u Školi; svako ponašanje koje može da dovede do stvar­nog ili potencijalnog telesnog povređivanja učenika ili zaposlenog; nasilno ponaša­nje zaposlenog prema učeniku, kao i učenika prema drugom učeniku ili zapo­slenom.

Psihičkim nasiljem smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva.

Socijalnim nasiljem smatra se isključivanje učenika iz grupe vršnjaka i različitih oblika aktivnosti Škole.

Seksualnim nasiljem i zlostavljanjem smatra se ponašanje kojim se učenik seksualno uznemirava, navodi ili primorava na učešće u seksualnim aktivnostima koje ne želi, ne shvata ili kojima nije razvojno dorastao ili se koristi za prosti­tuciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije.

Digitalnim nasiljem i zlostavljanjem smatra se zloupotreba informaciono-komunikacionih tehnologija koja može imati za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, SMS-om, MMS-om, putem veb-sajta (web site), četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mre­že i drugim oblicima digitalne komunikacije.

Škola je dužna da nadležnom organu prijavi svaki oblik nasilja, zlostav­lja­nja i zanemarivanja u Školi počinjen od strane roditelja ili trećeg lica u Školi.

Član 9

U Školi je zabranjeno svako ponašanje kojim se vređa ugled, čast ili dosto­janstvo: zaposlenog prema učeniku; učenika prema zaposlenom; roditelja ili trećeg lica prema zaposlenom; zaposlenog prema roditelju; učenika prema drugom učeniku.

Direktor Škole (u daljem tekstu: direk­tor) dužan je da u roku od tri dana od dana saznanja za povredu zabrane iz stava 1 ovog člana preduzme odgovarajuće aktivnosti i mere u okviru nadležnosti Škole.

Član 10

U Školi je zabranjeno stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora Škole u te svrhe.

Član 11

Prema učenicima koji čine povrede obaveza učenika i povrede zabrana mogu se primenjivati samo one mere koje su utvrđene zakonom ili opštim aktom Škole.

II. STATUSNE ODREDBE

1. Naziv i sedište

Član 12

Naziv Škole je Savremena gimnazija.

Naziv Škole ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličnim i latiničnim pismom i postavlja se na objektima Škole.

Skraćeni naziv Škole je SG.

Sedište Škole je u Zemunu, Ulica Cara Dušana broj 34.

Sedište Škole nalazi se u zakupljenom prostoru u Beogradu – Zemun, Ulica cara Dušana br. 34, od firme „LINK group” d. o. o.

Škola je osnovana odlukom Osnivača: „LINK group” d. o. o., dana 19. 4. 2010. godine, overena u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Ov. br. 53026/2010, od 5. 5. 2010. godine, i upisana u sudski registar kod Privrednog suda u Beogradu, rešenjem broj 1 FI 273/2012, od 11. 9. 2012. godine, registracioni uložak broj 5-1401-00.

Član 13

Škola se sastoji od matične škole i izdvojenih odeljenja Škole.

Matična škola nalazi se u sedištu Škole.

U sastavu Škole su izdvojena odeljenja:

1) izdvojeno odeljenje Škole, verifikovano Rešenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj: 022-05-00050/2010-03, od 18. 4. 2016. godine koristi dugoročno ustupljen prostor sa opremom u Beogradu – Vračar, Ulica Šumatovačka br. 45 i Šumatovačka br. 47A firme „LINK group” d. o. o.

2) izdvojeno odeljenje Škole, verifikovano Rešenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj: 022-05-00050/2010-03, od 9. 8. 2016. godine koristi dugoročno ustupljen prostor sa opremom u Beogradu – Vračar, Ulica Masarikova 5/III od firme „LINK group” d. o. o.

Član 14

Škola ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima koji proističu iz Ustava Republike Srbije, zakona, osnivačkog akta i Statuta.

Član 15

Škola može da vrši statusne promene, o čemu odluku donosi Osnivački odbor Škole (u daljem tekstu: Osnivački odbor), uz saglasnost Osnivača

Član 16

Odluku o pro­meni naziva Škole donosi Osnivački odbor, uz saglasnost Osnivača, koji o tome obaveštava Mi­ni­starstvo, a odluku o promeni sedišta takve ustanove donosi Osnivački odbor, uz saglasnost Mini­star­stva (u daljem tekstu: Mini­starstvo).

Član 17

Škola ne može da vrši statusne promene, promenu naziva i/ili sedišta u toku nastavne godine.

Izuzetno, ukoliko nastupe okolnosti usled kojih je sprečeno nesmetano odvi­janje nastave, statusna promena sedišta može se izvršiti u toku nastavne godine, uz saglasnost Ministarstva.

 

2. Zastupanje i predstavljanje

Član 18

Školu predstavlja i zastupa direktor.

U slučaju privremene odsutnosti ili sprečenosti direktora da obav­lja duž­nost, zamenjuje ga nastavnik ili stručni saradnik u Školi na os­novu pisanog ov­laš­ćenja direktora, odnosno Školskog odbora, u skladu sa za­ko­nom.

Ovlašćenje se može odnositi na sve poslove iz nadležnosti direktora ili na pojedine poslove iz njegove nadležnosti.

Školski odbor daje ovlašćenje iz stava 1 ovog člana ako direktor za to nema mo­gućnosti ili propusti da to učini.

Direktor može da opunomoći sekretara Škole (u daljem tekstu: sekretar) ili drugo stručno lice van Škole da zastupa Školu u određenim pravnim poslovima.

 

3. Pečat i štambilj

Član 19

Škola ima četiri primerka pečata i štambilj.

Član 20

Pečati Škole su okruglog oblika, prečnika 32 milimetra, odnosno 20 milimetara – mali pečat, sa tekstom is­pi­sanim u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije, na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom.

U spoljnom krugu pečata ispisan je naziv Republika Srbija.

U sledećem unutrašnjem krugu ispisuju se naziv i sedište Škole: Savremena gimnazija u Beogradu i redni broj pečata.

Pečatom se overavaju javne isprave koje Škola izdaje i drugi akti u vršenju javnih ovlašćenja Škole i koristi se u pravnom prometu, za finansijsko-adminis­trativno poslovanje i za overavanje potvrda, uverenja, zdravstvenih knjižica i drugih akata koje Škola izdaje učenicima, zaposlenima i trećim licima.

Član 21

Škola u svom radu koristi sledeće pečate:

  1. Pečat za overu verodostojnih isprava – pečat okruglog oblika, 32 milimetra, koji sadrži grb Republike Srbije. Na pečatu je kružno ćirilicom ispisan tekst: Republika Srbija, Beograd, Savremena gimnazija. Pečat ima oznaku „I”.
  2. Pečat za svakodnevno poslovanje sekretarijata Škole – okruglog oblika, prečnika 32 milimetra, koji sadrži grb Republike Srbije. Na pečatu je kružno ćirilicom ispisan tekst: Republika Srbija, Beograd, Savremena gimnazija. Pečat ima oznaku „II”.
  3. Pečat za svakodnevno poslovanje računovodstava Škole – okruglog oblika, prečnika 32 milimetra, sa istim tekstom kao u tački 2, sa oznakom „III”.

Škola u svom radu koristi i mali pečat, prečnika 20 milimetra, koji sadrži kružno ćirilicom ispisan tekst: Republika Srbija, Beograd i skraćeni naziv škole SG u sredini pečata. Mali pečat se koristi za overu ispravki u pedagoškoj dokumentaciji Škole i overu bibliotečke građe.

Član 22

Štambilj Škole služi za evidentiranje poslatih, primljenih i drugih akata.

Štambilj Škole je pravougaonog oblika, veličine 62 x 32 molimetra, sa vo­do­ravno ispisanim tekstom Republika Srbija, Savremena gimnazija, Beograd – Zemun, Cara Dušana 34; sa dodatkom pro­stora za upisivanje delovodnog broja i datuma.

Član 23

Pečati i štambilj se čuvaju na način koji onemogućava njihovo neovlašćeno korišćenje.

Za čuvanje, izdavanje i upotrebu pečata i štambilja odgovoran je sekretar, osim za pečat koji koristi računovodstvo Škole, za koji je odgovoran šef računovodstva.

Na rukovanje pečatom, izdavanje i čuvanje pečata shodno se primenjuju odredbe Zakona o pečatu državnih i drugih organa i propisi o radu organa državne uprave, a ta materija može se urediti i Pravilnikom o kancelarijskom poslovanju Škole, u skladu sa navedenim zakonom i drugim propisima.

III. DELATNOST ŠKOLE

Član 24

Škola obavlja delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja ostvarivanjem škol­­skog programa opšteg srednjeg obrazovanja (u daljem tekstu: Školski program).

Učenici stiču opšte obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, kojim se obezbeđuje priprema za nastavak obrazovanja u visokoškolskim ustanovama.

Član 25

Obrazovnovaspitni rad obavlja se dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku.

Član 26

Škola može da obavlja i proširenu delatnost, na osnovu odluke Školskog odbora donete uz saglasnost Ministarstva.

Osnovna delatnost Škole je: 

– 85.3 – opšte srednje obrazovanje.

Dopunske delatnosti škole su: 

– 58.11 – izdavanje knjiga;

– 58.19 – ostala izdavačka delatnost;

– 47.61 – trgovina na malo knjigama u specijalizovanim prodavnicama;

– 47.62 – trgovina na malo novinama i kancelarijskim materijalom u prodavnicama.

Član 27

Srednje obrazovanje i vaspitanje u Školi ostvaruje se kroz:

  1. nastavu obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti;
  2. nastavu, pripremni i konsultativno-instruktivni rad sa vanrednim učeni­kom;
  3. dopunsku, dodatnu i pripremnu nastavu;
  4. ostvarivanje programa i aktivnosti kojima se razvijaju sposobnosti za re­ša­va­nje pro­blema, komunikacija, timski rad, samoinicijativa i podsticanje preduzet­nič­­kog duha;
  5. dodatnu podršku u obrazovanju i vaspitanju;
  6. rad sa učenicima sa izuzetnim sposobnostima;
  7. kulturne aktivnosti;
  8. program školskog sporta;
  9. slobodne aktivnosti;
  10. ekskurzije, izlete i studijska putovanja;
  11. ostvarivanje programa karijernog vođenja i savetovanja;
  12. ostvarivanje programa bezbednosti i zdravlja na radu;
  13. ostvarivanje programa zaštite životne sredine;
  14. saradnju sa porodicom;
  15. saradnju sa lokalnom samoupravom;
  16. ostvarivanje programa zaštite od diskriminacije, ponašanja koje vređa ugled, čast i dostojanstvo, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programa prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja;
  17. društveno korisni rad;
  18. dvojezičnu nastavu;
  19. druge aktivnosti, u skladu sa zakonom.

Član 28

Pisane podatke o svojim aktivnostima i realizaciji ob­razovnovaspitnog ra­da Škola unosi u letopis Škole, koji je dužna da vodi za svaku školsku godinu.

Letopis Škole vodi 1 (jedno) lice, koje svake godine određuje direktor.

Škola u posebnoj publikaciji – biltenu – dva puta godišnje predstavlja program i organizaciju rada, u skla­du sa godišnjim planom rada Škole (u daljem tekstu: Godišnji plan rada), kao i prava i dužnosti učenika, pravila pona­šanja, kućni red i druge podatke od značaja za pred­stav­ljanje Škole.

Škola na svakih pet godina izrađuje monografiju o svom radu.

IV. SREDSTVA ŠKOLE

 

Član 29

Sredstva za rad Škole obezbeđuje Osnivač.

Škola stiče sredstva od školarine koju uplaćuju učenici, naknade za prijavu ispita i drugih prihoda, a može sticati sredstva i prodajom proizvoda ili pružanjem usluga iz proširene delatnosti, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom i opštim aktima.

Škola može sticati sredstva za rad i donatorstvom, poklonom, legatom ili sponzorstvom i koristiti ih u skladu sa zakonom, ugovorom i opštim aktima Škole.

Visina školarine i naknade za prijavu ispita, kao i drugih prihoda, utvrđuje se odlukom Osnivača svake školske godine.

Osnivač može na zahtev roditelja odobriti umanjenje školarine za pojedine učenike.

V. ORGANI ŠKOLE

Član 30

Škola ima organe upravljanja i rukovođenja, stručne i savetodavne organe, u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom i Statutom.

1. Osnivački odbor

Član 31

Osnivački odbor je organ Škole koji utvrđuje i sprovodi politiku Škole, odnosno stara se o sprovođenju pojedinih ciljeva Škole koji su utvrđeni ovim Statutom.

Predsednik i članovi Osnivačkog odbora obavljaju poslove iz svoje nadležnosti bez naknade.

 

Član 32

Osnivački odbor ima tri člana, uključujući u taj broj i predsednika.

Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti predsedniku i članovima Osnivačkog odbora kvartalno se isplaćuje naknada, čiju visinu utvrđuje Osnivač Škole neposredno pre isplate.

Članove Osnivačkog odbora imenuje i razrešava Osnivač Škole, a predsednika i zamenika predsednika Osnivačkog odbora biraju članovi Osnivačkog odbora.

Mandat Osnivačkog odbora traje četiri godine i mogu se ponovo birati na istu funkciju. 

Postupak za imenovanje članova Osnivačkog odbora pokreće se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima. 

Osnivač Škole razrešiće pre isteka mandata pojedine članove, uključujući i predsednika ili Osnivački odbor u celini, na lični zahtev člana, kao i ako: 

  • Osnivački odbor donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu statuta dužan da donosi; 
  • član Osnivačkog odbora neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogućava rad Osnivačkog odbora; 
  • u postupku preispitivanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti; 
  • ovlašćeni predlagač, odnosno bilo koji član Osnivačkog odbora pokrene inicijativu za razrešenje člana Osnivačkog odbora zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u Osnivački odbor. 

Osnivač imenuje privremeni Osnivački odbor ako članove Osnivačkog odbora ne imenuje do isteka mandata prethodno imenovanim članovima Osnivačkog odbora.

Mandat privremenog Osnivačkog odbora traje do imenovanja novog.

Članovi Osnivačkog odbora odgovorni su Osnivaču Škole za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, tj. za zakonitost i blagovremeno donošenje i sprovođenje odluka iz svoje nadležnosti.

Osnivački odbor odlučuje na sednicama.

Sednicu Osnivačkog odbora saziva i njome rukovodi predsednik. U odsustvu predsednika Osnivačkog odbora njegove poslove obavlja zamenik predsednika. 

Osnivački odbor punovažno odlučuje ako su prisutna najmanje tri člana, a odluke donosi većinom glasova svih članova Osnivačkog odbora.

Pri odlučivanju svaki član Osnivačkog odbora ima jedan glas.

Sednici Osnivačkog odbora prisustvuje direktor i, po potrebi, sekretar Škole.

Način rada Osnivačkog odbora uređuje se Poslovnikom o radu Osnivačkog odbora.

Na svakoj sednici Osnivačkog odbora vodi se zapisnik.

U zapisnik se unose i izjave koje pojedini članovi izričito traže da se unesu. Zapisničar se bira iz redova članova Osnivačkog odbora ili se za zapisničara određuje sekretar Škole.

Zapisnik potpisuju predsednik Osnivačkog odbora, odnosno predsedavajući i zapisničar.

Osnivački odbor na svakoj sednici usvaja zapisnik sa prethodne sednice, a direktor podnosi izveštaj o izvršavanju odluka.

Član 33

Osnivački odbor ima sledeće nadležnosti: 

  1. utvrđuje i sprovodi politiku Škole;
  2. donosi finansijski plan Škole;
  3. donosi Statut Škole i druga pravna akta;
  4. daje saglasnost za: Školski program, Razvojni plan Škole i Godišnji plan rada Škole i izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovred­novanju;
  5. daje saglasnost za plan izvođenja ekskurzije, studijskih putovanja, izleta i vannastavne aktivnosti;
  6. odlučuje o opštim pitanjima u poslovanju Škole;
  7. usvaja izveštaj o poslovanju i godišnji finansijski obračun; 
  8. vrši izbor i zaključuje ugovor o radu sa direktorom; 
  9. raspisuje konkurs i bira direktora Škole;
  10. odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora Škole;
  11. donosi odluku o postavljanju vršioca dužnosti direktora u skladu sa zakonom;
  12. razrešava direktora Škole dužnosti u skladu sa zakonom;
  13. imenuje članove Saveta roditelja;
  14. odlučuje o proširenoj delatnosti Škole, statusnoj promeni, promeni naziva i sedišta Škole u skladu sa zakonom;
  15. odlučuje o načinu korišćenja sredstava od donacija i od proširene delatnosti Škole; 
  16. daje smernice direktoru za ostvarivanje poslovne politike;
  17. donosi odluku o visini novčanih sredstava kojima direktor u vršenju svoje funkcije raspolaže;
  18. daje saglasnost za Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta;
  19. donosi Pravilnik o radu;
  20. razmatra i usvaja izveštaje o radu direktora i Školskog odbora;
  21. donosi plan nabavki Škole;
  22. odlučuje o poslovnoj tajni;
  23. odlučuje o davanju na korišćenje, odnosno u zakup školskog prostora.

2. Školski odbor

Član 34

Školski odbor je organ upravljanja u Školi.

Predsednik i članovi Školskog odbora obavljaju poslove iz svoje nadležnosti bez naknade.

1) Sastav i izbor Školskog odbora

Član 35

Školski odbor ima tri člana, uključujući u taj broj i predsednika.

Članove Školskog odbora imenuje Osnivač Škole.

Školski odbor čine po jedan član Osnivačkog odbora, predstavnika zaposlenih i predstavnika roditelja učenika.

Člana Školskog odbora iz reda zaposlenih predlaže nastavničko veće (u daljem tekstu: Nastavničko veće), a iz reda roditelja – savet roditelja Ško­le (u daljem tekstu: Savet roditelja) tajnim izjašnjavanjem.

Za člana Školskog odbora iz reda zaposlenih može biti predložen i zaposleni koji nije član Nastavničkog veća.

Za člana Školskog odbora iz reda roditelja može biti predložen i roditelj učenika Škole koji nije član Saveta roditelja.

Člana Školskog odbora iz reda Osnivačkog odbora imenuje Osnivač Škole bez predloga Osnivačkog odbora. 

O predlogu ovlašćenih predlagača odlučuje Osnivač Škole.

Postupak za imenovanje članova Školskog odbora pokreće se najkasnije tri meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima tog organa, a predlog ovlašćenih predlagača dostavlja se osnivaču škole najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima.

Mandat Školskog odbora traje četiri godine.

Član 36

Za člana Školskog odbora ne može da bude predloženo ni imenovano lice:

  1. koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izre­če­na bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je pravnosnažno osuđeno za krivično delo nasilja u porodici, oduzimanja maloletnog lica, zapušta­nja i zlostavljanja maloletnog lica ili rodoskvrnuće; za krivična dela primanja ili davanja mita; za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, pravnog saobraćaja i čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;
  2. koje bi moglo da zastupa interese više struktura (roditelja, zaposlenih u Školi);
  3. čiji su poslovi, dužnost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja Škole;
  4. koje je već imenovano za člana organa upravljanja druge ustanove za obra­zo­vanje i vaspitanje (u daljem tekstu: ustanova);
  5. koje je izabrano za direktora druge ustanove;
  6. koje obavlja poslove sekretara ili pomoćnika direktora te Škole;
  7. u drugim slučajevima, utvrđenim zakonom.

Član 37

Ako ovlašćeni predlagač ne sprovede postupak u skladu sa Statutom ili predloži kandidata suprotno njegovim od­red­ba­ma, Osnivač Škole određuje rok za usklađivanje sa Statutom.

Ako ovlašćeni predlagač ni u datom roku ne postupi u skladu sa Statutom, osnivač Škole će imenovati članove Školskog odbora bez predloga ovlašćenog predlagača.

2) Prestanak dužnosti Školskog odbora

Član 38

Školskom odboru prestaje dužnost istekom mandata.

Izuzetno, Školski odbor kome je istekao mandat nastavlja sa radom do imenovanja privremenog Školskog odbora.

Osnivač Škole razrešiće pre isteka mandata pojedine članove, uključujući i predsednika Školskog odbora ili Školski odbor u celosti, na lični zahtev člana, kao i u slučaju:

  1. da Školski odbor donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i Statuta dužan da donosi;
  2. da član Školskog odbora neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogućava rad tog organa;
  3. da u postupku preispitivanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;
  4. da se pokrene inicijativa za razrešenje člana Školskog odbora, na pred­log ovlašćenog predlagača, odnosno zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u Škol­ski odbor;
  5. nastupi neki od uslova iz člana 116 stav 9 Zakona o osnovama sistema ob­ra­zovanja i vaspitanja, koji su smetnja za predlaganje i imenovanje za člana organa up­rav­ljanja ustanove.

Izborni period novoimenovanog pojedinog člana Školskog odbora traje do isteka mandata tog organa.

Član 39

Osnivač imenuje privremeni Školski odbor ako članove Školskog odbora ne imenuje do isteka mandata prethodno imenovanim članovima Školskog odbora.

Mandat privremenog Školskog odbora traje do imenovanja novog Školskog od­bora.

3) Nadležnost, rad i odgovornost Školskog odbora

 

Član 40

Školski odbor:

  1. donosi Školski program, Razvojni plan Škole i Godišnji plan rada Škole i usvaja izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovred­novanju;
  2. razmatra poštovanje opštih principa, ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vas­­pitanja i standarda postignuća i preduzima mere za poboljšanje uslova rada i os­tva­rivanje obrazovnovaspitnog rada;
  3. Razmatra Statut i druga pravna akta koje donosi Osnivački odbor;
  4. učestvuje u samovrednovanju kvaliteta rada Škole;
  5. usvaja izveštaj o samovrednovanju kvaliteta rada Škole;
  6. donosi odluke po predlozima Saveta roditelja, daje odgovore na pitanja i iz­jašnjava se o stavovima koje mu upućuje taj organ;
  7. usvaja izveštaj o izvođenju ekskurzija i studijskih putovanja;
  8. upoznaje se sa izveštajem o radu direktora;
  9. odlučuje po žalbi na rešenje direktora;
  10. imenuje članove Stručnog aktiva za razvojno planiranje;
  11. donosi plan stručnog usavršavanja zaposlenih i usvaja izveštaj o njego­vom ostvarivanju;
  12. obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i aktom o osnivanju.

Član 41

Školski odbor donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova.

Poslovnikom o radu Školskog odbora bliže se utvrđuje način rada i odlučivanja Školskog odbora u skladu sa zakonom i ovim statutom.

Član 42

Sednici Školskog odbora imaju pravo da prisustvuju i da učestvuju u njenom radu dva predstavnika učeničkog parlamenta Škole (u daljem tekstu: Učenički par­lament) i predstavnik sindikata u Školi, bez prava odlučivanja.

Lica iz stava 1 ovog člana imaju pravo da im se blagovremeno uruče poziv i ma­terijal za sednicu.

Član 43

Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Školski odbor odgovara Osnivaču Škole.

3. Savet roditelja

Član 44

Savet roditelja čini po jedan predstavnik roditelja učenika svakog odeljenja, kao i jedan predstavnik roditelja, odnosno zakonskih zastupnika učenika sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom kao obavezni član, u skladu sa članom 120 stav 4 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Kandidati za članove Saveta roditelja predlažu se na početku svake školske godine, na pr­vom roditeljskom sastanku, najkasnije do 10. septembra.

Kandidat za člana Saveta roditelja može biti svaki roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika koji je pokazao interesovanje za članstvo u istom na prvom roditeljskom sastanku, koji sazivaju odeljenjske starešine na početku školske godine, o čemu odeljenjske starešine sastavljaju izveštaj.

Napred navedeni izveštaj odeljenjske starešine dostavljaju direktoru Škole, o čemu on obaveštava Osnivački odbor.

Kandidata za člana Saveta roditelja pre i nakon prvog roditeljskog sastanka može predložiti i direktor Škole, najkasnije do 10. septembra.

Predlog kandidata za člana Saveta roditelja, koji Osnivačkom odboru podnosi direktor Škole, zajedno sa izveštajima odeljenjskih starešina, čine listu kandidata za članove Saveta roditelja. 

Konačan izbor i imenovanje članova Saveta roditelja, na osnovu napred navedene liste kandidata, vrši Osnivački odbor.

Konstitutivnu sednicu saziva i rukovodi radom na toj sednici do izbora predsednika predsednik Saveta roditelja iz prethodnog saziva.

Kandidate za predsednika i zamenika predsednika ima pravo da predloži svaki član Saveta.

Savet predlaže kandidate za predsednika i zamenika predsednika iz reda članova Saveta.

Savet bira i predlaže dva kandidata za predsednika i dva kandidata za zamenika predsednika Saveta roditelja iz reda članova Saveta, o čemu izveštava Osnivački odbor. 

O kandidatima se glasa javno, onim redom kojim su predloženi.

 

Na osnovu napred navedenog izveštaja Osnivački odbor imenuje predsednika i zamenika predsednika Saveta roditelja. 

Mandat izabranih predstavnika u Savetu roditelja može da traje koliko i školovanje deteta. Član može podneti ostavku i umesto njega se bira novi član iz redova roditelja istog ili drugog odeljenja, a koji je pokazao interesovanje za članstvo u istom.

Mandat Saveta roditelja traje do završetka školske godine u kojoj je izabran.

Savet roditelja predlaže predstavnika Saveta roditelja u Školskom odboru.

Savet roditelja bira kandidata za predstavnika roditelja u Školskom odboru na osnovu tajnog glasanja, a biva izabran kandidat koji dobije najviše glasova prisutnih članova Saveta roditelja, pod uslovom da u momentu glasanja sednici prisustvuje više od polovine članova Saveta roditelja.

Na sednici Saveta roditelja vodi se zapisnik koji potpisuju zapisničar i predsednik Saveta roditelja.

Član 45

Rad Saveta roditelja uređuje se Poslovnikom o radu.

Član 46

Savet roditelja:

  1. predlaže kandidata za predstavnika roditelja učenika u Školskom odboru;
  2. predlaže svog predstavnika u Stručnom aktivu za razvojno planiranje i u svim obaveznim timovima Škole;
  3. upoznaje se sa predlogom Školskog programa, Razvojnog plana i Go­diš­njeg plana rada
  4.  i izveštajima o njihovom ostvarivanju; 
  5. upoznaje se sa izveštajem o samovrednovanju, rezultatima nacionalnog i međunarodnog testiranja i sprovođenju mera za obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovnovaspitnog rada;
  6. razmatra i prati uslove za rad Škole, uslove za odrastanje i učenje, bez­bednost i zaštitu učenika;
  7. učestvuje u postupku propisivanja mera, načina i postupka zaštite i bez­bednosti učenika za vreme boravka u Školi i svih aktivnosti koje organizuje Škola;
  8. daje saglasnost za program i organizovanje ekskurzije i studijskog putovanja i razmatra izveštaj o njihovom ostvarivanju;
  9. upućuje svoje predloge, pitanja i stavove direktoru, Školskom odboru, stručnim organima Škole i Učeničkom parlamentu.

Član 47

Organi Škole obavezni su da se izjasne o predlozima, pitanjima ili sta­vo­vima Saveta roditelja i da o tome u pisanom obliku obaveste taj organ.

O aktima iz stava 1 ovog člana organi Škole obavezni su da se izjasne što je pre mo­guće, a u svakom slučaju u roku koji po prirodi stvari proizlazi iz tih akata.

4. Direktor

1) Uslovi za izbor direktora

Član 48

Uslovi za izbor direktora su sledeći:

  1. posedovanje odgovarajućeg visokog obrazovanja (član 140 st. 1 i 2 Zakona o os­no­vama sistema obrazovanja i vaspitanja) za nastavnika, pedagoga ili psihologa, i to za rad u školi one vrste i područja rada kojoj pripada Škola;
  2. ispunjenost uslova za prijem u radni odnos u ustanovi (član 139 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja);
  3. dozvola za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;
  4. najmanje osam godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspi­ta­nja, posle stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Član 49

Ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od kandidata ne ispunjava propisane uslove, imenuje se vršilac dužnosti direktora.

2) Postupak za izbor direktora

Član 50

Konkurs za izbor direktora raspisuje Osnivački odbor najranije šest meseci, a najkasnije četiri meseca pre isteka mandata aktuelnog direktora.

Član 51

Konkurs za izbor direktora sadrži informaciju:

  1. o nazivu i adresi Škole;
  2. o načinu podnošenja prijava na konkurs;
  3. o uslovima za izbor;
  4. o dokazima za ispunjenost uslova za izbor i drugim prilozima koje treba pod­­neti;
  5. o roku za podnošenje prijave na konkurs;
  6. o roku u kojem će odluka o izboru biti doneta;
  7. o licu kod kojeg kandidat može dobiti dodatne informacije o konkursu;
  8. o tome da neblagovremene ili nepotpune prijave neće biti uzete u razmatranje.

Rok za podnošenje prijave biće naveden u konkursu.

Član 52

Uz prijavu na konkurs kandidat treba da podnese:

  1. dokaz o državljanstvu (uverenje o državljanstvu, odnosno izvod iz matične knjige rođenih);
  2. overen prepis/foto-kopiju diplome o stečenom obrazovanju;
  3. dokaz o znanju srpskog jezika i jezika na kojem se izvodi obrazovnovaspitni rad (osim kandidata koji su odgovarajuće obrazovanje stekli na tim jezicima);
  4. overen prepis/foto-kopiju dokumenta o položenom ispitu za licencu, odnosno stručnom ispitu;
  5. dokaz o neosuđivanosti i nepostojanju diskriminatornog ponašanja;
  6. potvrdu o radnom iskustvu;
  7. dokaz o rezultatima stručno-pedagoškog nadzora ustanove i ocenu spoljaš­njeg vrednovanja (samo kandidati koji su prethodno obavljali dužnost direktora us­ta­nove), ako je kandidat poseduje;
  8. overen prepis/foto-kopiju licence za direktora ustanove (ako je kandidat poseduje);
  9. pregled kretanja u službi sa biografskim podacima (neobavezno);
  10. dokaze o svojim stručnim i organizacionim sposobnostima (neobavez­no).

Član 53

Blagovremenom prijavom na konkurs smatra se prijava koja je neposredno pre­da­ta Školi pre isteka roka utvrđenog u konkursu ili je pre isteka tog roka predata poš­ti u obliku preporučene pošiljke.

Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u ne­ki drugi dan kad Škola ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.

Član 54

Potpunom prijavom smatra se prijava koja sadrži sve priloge koji se zahte­va­ju u konkursu.

Dokaz o posedovanju psihičke, fizičke i zdravstvene sposobnosti za rad sa de­com i učenicima kandidat je dužan da dostavi pre zaključenja ugovora o međusob­nim pravima i obavezama.

Kandidat može dokaze o ispunjenosti uslova za izbor dostaviti posle isteka roka za dostavljanje prijava na konkurs, ali samo ako učini verovatnim da te dokaze nije mogao da blagovremeno pribavi iz opravdanih razloga. Dokaze o opravdanosti raz­loga za propuštanje roka kandidat konkursa obavezan je da dostavi zajedno sa nak­nad­no podnetim dokazima za izbor.

Naknadno dostavljanje dokaza za izbor može se prihvatiti samo ako ih je Ško­la primila pre nego što je započeto razmatranje konkursnog materijala.

Član 55

Postupak za izbor direktora sprovodi Osnivački odbor, što obuhvata: obradu konkursne dokumentacije, utvrđivanje ispunjenosti zakonom propisanih uslova za izbor direktora, obavljanje intervjua sa kandidatima.

Član 56

Osnivački odbor može odlučivati o izboru direktora ako sednici prisustvuju svi članovi Osnivačkog odbora.

Osnivački odbor donosi odluku po pravilu javnim glasanjem. 

Osnivački odbor može doneti odluku da se izjašnjava tajnim glasanjem za izbor direktora Škole.

Odluka je doneta potrebnom većinom ako se za isti predlog izjasni većina ukupnog broja članova Osnivačkog odbora.

Osnivački odbor dostavlja odluku o izabranom kandidatu za direktora Škole Osnivaču na saglasnost, najkasnije u roku od deset dana od dana donošenja odluke.

Član 57

Osnivački odbor počinje razmatranje konkursnog materijala po isteku deset dana od da­na isteka roka za prijem prijava na konkurs.

3) Status direktora

Član 58

Direktor se bira na period od četiri godine.

Mandat direktora teče od dana stupanja na dužnost.

Član 59

Prava, obaveze i odgovornosti direktora utvrđuju se posebnim ugovorom o međusobnim pravima i obavezama, bez zasnivanja radnog odnosa ili po osnovu ugovora o radu.

Ukoliko direktoru kome miruje radni odnos prestane dužnost zbog isteka mandata ili na lični zahtev tokom trećeg i svakog narednog mandata, raspoređuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.

Ako nema odgovarajućih poslova, lice iz stava 2 ovog člana ostvaruje prava kao zaposleni za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom.

4) Nadležnost direktora

Član 60

Direktor rukovodi radom Škole.

Direktor:

  1. zastupa i predstavlja Školu;
  2. daje ovlašćenje licu koje će ga zamenjivati u slučaju njegove privremene odsutnosti ili sprečenosti da obavlja dužnost;
  3. daje punomoćje za zastupanje Škole;
  4. planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti Škole;
  5. odgovoran je za obezbeđivanje kvaliteta, samovrednovanje, stvaranje uslova za sprovođenje spoljašnjeg vrednovanja, ostvarivanje standarda postignuća i unapre­đivanje kvaliteta obrazovnovaspitnog rada;
  6. odgovoran je za ostvarivanje Razvojnog plana Škole;
  7. odlučuje o korišćenju sredstava utvrđenih finansijskim planom i odgo­va­ra za odobravanje i namensko korišćenje tih sredstava, u skladu sa zakonom;
  8. sarađuje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udru­že­njima;
  9. pruža podršku u stvaranju ambijenta za ostvarivanje preduzetničkog obra­zovanja i preduzetničkih aktivnosti učenika;
  10. organizuje i vrši instruktivno-pedagoški uvid, prati kvalitet obra­zov­novaspitnog rada i pedagoške prakse i preduzima mere za unapređivanje i usavr­ša­vanje rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;
  11. planira i prati stručno usavršavanje zaposlenih i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;
  12. odgovoran je za regularnost sprovođenja svih ispita u Školi, u skladu sa propisima;
  13. preduzima mere u slučajevima povreda zabrana iz čl. 110–113 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;
  14. preduzima mere radi izvršavanja naloga prosvetnog inspektora i pred­loga prosvetnog savetnika, kao i drugih inspekcijskih organa;
  15. odgovoran je za blagovremen i tačan unos i održavanje ažurnosti baze podataka o ustanovi u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete;
  16. obavezan je da blagovremeno informiše zaposlene, učenike i roditelje, struč­ne organe i Školski i Osnivački odbor o svim pitanjima od interesa za rad Škole u celi­ni;
  17. saziva i rukovodi sednicama Nastavničkog veća, bez prava odlučivanja;
  18. obrazuje stručna tela i timove, usmerava i usklađuje rad stručnih organa u Školi;
  19. sarađuje sa roditeljima i Savetom roditelja;
  20. podnosi izveštaj Školskom odboru, najmanje dva puta godišnje, o svom radu i radu Škole;
  21. odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika i zaposlenih, u skladu sa zakonom;
  22. donosi opšti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova, u skladu sa zakonom;
  23. obezbeđuje uslove za ostvarivanje prava, obaveza i odgovornosti učenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i drugim zakonom;
  24. sarađuje sa učenicima i Učeničkim parlamentom;
  25. odlučuje o žalbi na rešenje konkursne komisije za izbor kandidata za prijem u radni odnos;
  26. donosi raspored časova koji usvaja Nastavničko veće, imenuje odeljenjske starešine na početku godine i u toku školske godine ako dođe do opravdanih razloga da se izvrši zamena;
  27. određuje mentora pripravnicima, raspisuje konkurs i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos u skladu sa zakonom;
  28. predlaže kandidata za člana Saveta roditelja Osnivačkom odboru;
  29. zaključuje ugovore o izvođenju nastave u skladu sa zakonom;
  30. pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog;
  31. pokreće vaspitno-disciplinski postupak za učenike;
  32. obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

5) Prava, obaveze i odgovornosti direktora

Član 61

Direktor je odgovoran za zakonitost rada i uspešno obavljanje delatnosti Škole.

Direktor je materijalno odgovoran za štetu koju namerno ili krajnjom nepaž­njom nanese Školi, u skladu sa zakonom.

Direktor za svoj rad odgovara Osnivačkom odboru.

Član 62

Direktor ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti po osnovu obavljanja te duž­nosti i prava iz radnog odnosa na osnovu zakona, podzakonskog akta, drugog opšteg akta i ugovora o radu.

O pravima i obavezama direktora odlučuje Osnivački odbor.

6) Prestanak dužnosti direktora

Član 63

Odluku o prestanku dužnosti direktora Škole donosi Osnivački odbor.

Osnivački odbor razrešava direktora Škole ako je utvrđeno da:

  1. direktor ne ispunjava uslove za prijem u radni odnos u ustanovi;
  2. odbija da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev organa upravljanja ili ministra;
  3. Škola nije blagovremeno donela program obrazovanja i vaspitanja, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignuća;
  4. Škola ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu učenika;
  5. direktor ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajuće mere u slučajevima povreda zabrana iz čl. 110–113 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i težih povreda radnih obaveza zaposlenih;
  6. u Školi nije obezbeđeno čuvanje propisane evidencije i dokumentacije;
  7. se u Školi vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno zakonu;
  8. direktor ne ispunjava uslove iz čl. 122 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;
  9. direktor ne postupa po preporuci, nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih nedostataka i nepravilnosti;
  10. nije obezbedio uslove za inspekcijski, stručno-pedagoški nadzor i spoljašnje vrednovanje;
  11. je za vreme trajanja njegovog mandata Škola dva puta uzastopno ocenjena najnižom ocenom za kvalitet rada;
  12. direktor ometa rad Školskog odbora i zaposlenih nepotpunim, neblago­vre­menim i netačnim obaveštavanjem, odnosno preduzimanjem drugih aktivnosti ko­jima utiče na zakonito postupanje organa upravljanja i zaposlenih;
  13. nije obezbedio blagovremen i tačan unos i održavanje baze podataka usta­no­ve u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete, kao i kontrolu unetih podataka;
  14. je namerno ili krajnjom nepažnjom učinio propust prilikom donošenja od­luke u disciplinskom postupku, koja je pravnosnažnom sudskom presudom poniš­tena kao nezakonita i ako je Škola obavezana za nadoknadu štete;
  15. odgovaran je za prekršaj iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vas­pi­tanja ili drugog zakona, privredni prestup ili krivično delo u vršenju dužnosti, kao i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.

Direktor se može razrešiti pre isteka mandata odlukom Osnivačkog odbora.

Osnivački odbor odlučuje u slučaju iz prethodnog stava na zahtev jednog člana Osnivačkog odbora tajnim glasanjem, običnom većinom od ukupnog broja glasova članova Osnivačkog odbora.

Direktoru Škole, angažovanom po osnovu Ugovora o radu na neodređeno vreme, a koji je razrešen u skladu sa prethodnim stavom, prestaje radni odnos bez prava na otpremninu. 

5. Vršilac dužnosti direktora

Član 64

Vršioca dužnosti direktora imenuje Osnivački odbor izbora novog direktora u roku od osam dana od dana nastupanja razloga za imenovanje vršioca dužnosti di­rektora.

Za vršioca dužnosti direktora može da bude imenovano lice koje ispunjava propisane uslove za direktora ustanove, i to do izbora direktora, a najduže šest meseci.

Nakon prestanka dužnosti, vršilac dužnosti direktora ima pravo da se vrati na poslove koje je obavljao pre imenovanja.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora odnose se i na vršioca dužnosti direktora. 

6. Pomoćnik direktora

Član 65

Škola može da ima pomoćnika direktora u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Školi.

Rešenjem direktora na poslove pomoćnika direktora raspoređuje se nastav­nik ili stručni saradnik koji ima profesionalni ugled i iskustvo u obrazovnovaspitnom radu, za svaku školsku godinu.

Pomoćnik direktora za svoj rad odgovara direktoru. 

7. Sekretar

Član 66

Pravne poslove u Školi obavlja sekretar.

Sekretar mora da ima obrazovanje iz oblasti pravnih nauka u skladu sa čl. 140 stav 1 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i dozvolu za rad sekretara (u daljem tekstu: licenca za sekretara).

Sekretar se uvodi u posao i osposobljava za samostalan rad savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu za sekretara. Sekretaru–pripravniku direktor određuje za mentora sekretara druge ustanove.

Sekretar je dužan da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi ispit za licencu za sekretara.

Troškove polaganje ispita iz stava 4 ovog člana snosi Škola.

Ministarstvo izdaje licencu za sekretara.

Sekretaru koji ne položi ispit za licencu za sekretara u roku iz stava 4 ovog člana prestaje radni odnos.

Sekretar koji ima položen stručni ispit za sekretara, pravosudni ili struč­ni ispit za zaposlene u organima državne uprave ili državni stručni ispit sma­tra se da ima licencu za sekretara.

Član 67

Sekretar Škole obavlja sledeće poslove:

  1. stara se o zakonitom radu Škole, ukazuje direktoru, Školskom i Osnivačkom odboru na nepravilnosti u radu Škole;
  2. upravne poslove u Školi;
  3. izrađuje opšte i pojedinačne pravne akte Škole;
  4. pravne i druge poslove za potrebe Škole;
  5. izrađuje ugovore koje zaključuje Škola;
  6. pravne poslove u vezi sa statusnim promenama u Školi;
  7. pravne poslove u vezi sa upisom dece i učenika;
  8. pravne poslove u saradnji sa finansijskom služ­bom Škole;
  9. pruža stručnu pomoć u vezi sa izborom Školskog odbora;
  10. prati propise i o tome informiše zaposlene;
  11. druge pravne poslove po nalogu direktora.
  12. Škola je dužna da obezbedi sekretaru pristup jedinstvenoj informacionoj bazi pravnih propisa. 

8. Stručni organi

Član 68

Stručni organi Škole su:

  1. Nastavničko veće;
  2. Odeljenjsko veće;
  3. Stručna veća za oblasti predmeta;
  4. Stručni aktiv za razvojno planiranje;
  5. Stručni aktiv za razvoj Školskog programa;
  6. Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanema­ri­vanja;
  7. Tim za samovrednovanje kvaliteta rada Škole;
  8. Tim za karijerno vođenje i savetovanje;
  9. Tim za dvojezičnu nastavu.

Član 69

Stručni organi:

  1. donose svoj plan i program rada za svaku školsku godinu i podnose izveš­taje o njihovom ostvarivanju;
  2. staraju se o obezbeđivanju i unapređivanju kvaliteta obrazovnovaspitnog rada Škole;
  3. prate ostvarivanje Školskog programa i Godišnjeg plana rada;
  4. staraju se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignuća i razvoja kompe­tencija;
  5. vrednuju rezultate rada nastavnika i stručnih saradnika;
  6. prate i utvrđuju rezultate rada učenika;
  7. preduzimaju mere za jedinstven i usklađen rad sa učenicima u procesu ob­ra­zovanja i vaspitanja;
  8. rešavaju druga stručna pitanja obrazovnovaspitnog rada.

Član 70

U radu stručnih organa ima pravo da učestvuje, bez prava odlučivanja, pripravnik-stažista, lice angažovano na osnovu ugovora o izvođenju nastave (osim u radu Ode­ljenj­­skog veća).

Sednicama stručnih organa imaju pravo da prisustvuju, bez prava odluči­va­nja, predstavnici Učeničkog parlamenta.

Radi ostvarivanja prava iz stava 1 ovog člana, predstavnici učenika, pri­prav­nici-stažisti, lica angažovana na osnovu ugovora o izvođenju nastave, pomoćni nastavnici i pedagoški asistenti uredno se obaveštavaju o sednici stručnog organa i dostavlja im se materijal za sednicu.

Član 71

Na odlučivanje stručnih organa i pitanja rada koja nisu uređena posebnim odredbama Statuta primenjuju se odredbe Statuta koje uređuju rad i odlu­či­va­nje Nastavničkog veća, osim odredbe o objavljivanju izvoda iz zapisnika.

1) Nastavničko veće

Član 72

Nastavničko veće čine nastavnici i stručni saradnici.

Član 73

Nastavničko veće, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa, obavlja posebno sledeće poslove:

  1. stara se o ostvarivanju programa obrazovanja i vaspitanja;
  2. analizira izvršavanje zadataka obrazovanja i vaspitanja u Školi;
  3. planira i organizuje oblike vannastavnih aktivnosti učenika;
  4. razmatra predloge Školskog programa, Razvojnog plana i Godišnjeg plana rada Škole i predloge izveštaja o njihovom ostvarivanju;
  5. upoznaje se sa izveštajem direktora, stručnih organa i timova;
  6. donosi odluku o pohvaljivanju i nagrađivanju učenika; 
  7. izriče učenicima vaspitno-disciplinske mere „ukor nastavničkog veća” i „isključenje učenika iz škole”;
  8. donosi odluku o oslobađanju učenika od nastave fizičkog vaspitanja i ocenjivanju iz tog predmeta na osnovu predloga izabranog lekara;
  9. utvrđuje ispunjenost uslova za završavanje školovanja u roku kraćem od predviđenog;
  10. donosi odluku o izboru udžbenika;
  11. imenuje članove Stručnog aktiva za razvoj Školskog programa;
  12. predlaže člana Školskog odbora iz reda zaposlenih;
  13. predlaže članove Stručnog aktiva za razvojno planiranje iz redova na­stav­­nika i stručnih saradnika.

Član 74

Za svoj rad Nastavničko veće odgovara direktoru.

Član 75

Rad Nastavničkog veća regulisan je Poslovnikom o radu Nastavničkog veća.

2) Odeljenjsko veće

Član 76

Odeljenjsko veće čine nastavnici koji izvode nastavu u određenom odeljenju i odeljenjski starešina.

                                                                                                                                  Član 77

Odeljenjsko veće, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa, obavlja posebno sledeće poslove:

  1. analizira uspeh i vladanje učenika na kraju tromesečja, polugodišta i na kraju školske godine;
  2. predlaže mere za unapređenje rada iz pojedinih nastavnih predmeta;
  3. utvrđuje raspored pismenih i kontrolnih zadataka;
  4. usklađuje rad učenika u odeljenju;
  5. na predlog predmetnog nastavnika utvrđuje ocene iz nastavnih predmeta;
  6. na predlog odeljenjskog starešine utvrđuje ocene iz vladanja učenika;
  7. pohvaljuje učenike;
  8. predlaže kandidate za Učenika generacije i nagrađivanje učenika;
  9. izriče učenicima vaspitnu meru „ukor odeljenjskog veća”;
  10. na predlog predmetnog nastavnika upućuje učenike na pohađanje dodatne i dopunske nastave.

Član 78

Sednicu odeljenjskog veća saziva i njome rukovodi odeljenjski starešina odeljenja u kojem članovi tog organa izvode nastavu.

U slučaju sprečenosti odeljenjskog starešine, sednicu saziva i njome ruko­vo­di jedan od članova veća, po odluci direktora.

3) Stručna veća za oblasti predmeta

Član 79

Stručna veća za oblasti predmeta čine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta.

Član 80

U Školi postoje sledeća stručna veća za oblasti predmeta:

  1. Stručno veće srpskog jezika;
  2. Stručno veće matematike i informatike;
  3. Stručno veće za strane jezike (engleski, latinski, španski, francuski i nemački jezik);
  4. Stručno veće umetnosti i veštine (muzička kultura, likovna kultura, fizičko vaspitanje);
  5. Stručno veće prirodnih nauka (fizika, biologija, hemija); 
  6. Stručno veće društvenih nauka (istorija, geografija, sociologija, ustav i prava građana, filozofija);
  7. Stručno veće za građansko vaspitanje i versku nastavu.

Nastavnici izbornih programa su članovi stručnih veća u skladu sa obaveznim predmetom.

Član 81

Stručno veće za oblasti predmeta, u okviru i pored poslova iz opšte nad­lež­nosti stručnih organa, obavlja posebno sledeće poslove:

  1. priprema predlog direktoru za podelu predmeta na nastavnike za narednu škol­sku godinu;
  2. priprema osnove Godišnjeg plana rada;
  3. utvrđuje raspored ostvarivanja nastavnih tema i nastavnih jedinica i vr­ši usaglašavanje ostvarivanja nastavnih sadržaja predmeta, odnosno usaglašava poslove mesečnog planiranja i realizacije;
  4. utvrđuje oblike, metode i sredstva korišćenja odgovarajuće školske opre­me i nastavnih sredstava;
  5. predlaže primenu novih metoda i načina izvođenja nastave;
  6. prati ostvarivanje programa obrazovnovaspitnog rada;
  7. analizira udžbeničku i priručnu literaturu i predlaže njenu upotrebu;
  8. predlaže plan stručnog usavršavanja;
  9. utvrđuje teme za maturske radove;
  10. izrađuje rasporede pismenih zadataka i kontrolnih vežbi; 
  11. analizira uspeh sa maturskog ispita.

Član 82

Sednice stručnog veća za oblasti predmeta saziva i njima rukovodi predsed­nik, kojeg između sebe javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.

Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima ru­ko­vodi u slučaju sprečenosti predsednika.

Član 83

Za svoj rad stručno veće za razrednu nastavu odgovara Nastavničkom veću.

4) Stručni aktiv za razvojno planiranje

Član 84

Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici Osnivača, nastavnika i struč­nih saradnika, Učeničkog parlamenta i Saveta roditelja.

Stručni aktiv za razvojno planiranje ima 7 članova, od kojih su tri iz redova nastavnika, jedan iz redova stručnih saradnika i po jedan predstavnik Učeničkog parlamenta, Saveta roditelja i Osnivača.

Predstavnike nastavnika i stručnih saradnika predlaže Nastavničko veće.

Predstavnik Učeničkog parlamenta i predstavnik Saveta roditelja predlažu se iz njihovih redova.

Predstavnika Osnivača predlažu članovi Osnivačkog odbora.

Članove Stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje Školski odbor.

Član 85

Stručni aktiv za razvojno planiranje, u okviru i pored poslova iz opšte nad­ležnosti stručnih organa, obavlja posebno sledeće poslove:

  1. izrađuje predlog Razvojnog plana;
  2. izrađuje projekte koji su u vezi sa Razvojnim planom;
  3. prati realizaciju Razvojnog plana.

Član 86

Sednice Stručnog aktiva za razvojno planiranje saziva i njima rukovodi pred­sednik, kojeg između sebe javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja člano­va, biraju članovi tog organa.

Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima ru­ko­vodi u slučaju sprečenosti predsednika.

Član 87

Za svoj rad Stručni aktiv za razvojno planiranje odgovara Školskom odboru i Nastavničkom veću.

5) Stručni aktiv za razvoj Školskog programa

Član 88

Stručni aktiv za razvoj Školskog programa čini pet predstavnika nastav­ni­ka i stručnih saradnika, koje imenuje Nastavničko veće.

Član 89

Stručni aktiv za razvoj Školskog programa, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa, obavlja posebno sledeće poslove:

  1. izrađuje predlog Školskog programa;
  2. izrađuje projekte koji su u vezi sa Školskim programom;
  3. prati realizaciju Školskog programa.

Član 90

Sednice Stručnog aktiva za razvoj Školskog programa saziva i njima rukovo­di predsednik, kojeg između sebe javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja čla­nova, biraju članovi tog organa.

Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima ruko­vodi u slučaju sprečenosti predsednika.

Član 91

Za svoj rad Stručni aktiv za razvoj Školskog programa odgovara Nastavnič­kom veću.

6) Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Član 92

Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanema­ri­vanja (u daljem tekstu: Tim za zaštitu) ima pet članova i čine ga: četiri predstavnika iz redova nastavnika i jedan stručni saradnik.

Tim za zaštitu imenuje direktor.

Član 93

Tim za zaštitu, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa, obavlja posebno sledeće poslove:

  1. priprema plan i program zaštite od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (u daljem tekstu: zaštita);
  2. informiše učenike, zaposlene i roditelje o planiranim aktivnostima i mogućnosti traženja podrške i pomoći od Tima za zaštitu;
  3. učestvuje u obukama i projektima za razvijanje kompetencija potrebnih za prevenciju diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
  4. predlaže mere za prevenciju i zaštitu, organizuje konsultacije i učes­tvuje u proceni rizika i donošenju odluka o postupcima u slučajevima sumnje ili dešavanja diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
  5. uključuje roditelje u preventivne i interventne mere i aktivnosti;
  6. prati i procenjuje efekte preduzetih mera za zaštitu učenika i daje odgovarajuće predloge direktoru;
  7. sarađuje sa stručnjacima iz drugih nadležnih organa, organizacija, služ­bi i medija radi sveobuhvatne zaštite učenika od diskriminacije, nasilja, zlo­stavljanja i zanemarivanja;
  8. vodi i čuva dokumentaciju;
  9. izveštava stručne organe Škole i Školski odbor o pitanjima iz svoje nadležnosti.

Član 94

Sednice Tima za zaštitu saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.

Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.

Član 95

Za svoj rad Tim za zaštitu odgovara direktoru i Nastavničkom veću. 

7) Tim za samovrednovanje kvaliteta rada Škole

Član 96

Tim za samovrednovanje kvaliteta rada Škole (u daljem tekstu: Tim za samovrednovanje) ima pet članova i čine ga: predstavnik stručnih organa, Saveta ro­ditelja, Učeničkog parlamenta i organa upravljanja Škole. 

Rukovodioca Tima za samovrednovanje biraju članovi Tima za samovrednovanje iz svojih redova. U radu Tima za samovrednovanje učestvuje i direktor ustanove.

Tim za samovrednovanje imenuje direktor i učestvuje u radu tog organa.

Član 97

Tim za samovrednovanje, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa, obavlja posebno sledeće poslove:

  1. organizuje i koordinira samovrednovanje kvaliteta rada Škole (u daljem tekstu: samovrednovanje);
  2. obezbeđuje uslove za sprovođenje samovrednovanja;
  3. priprema Godišnji plan samovrednovanja;
  4. prikuplja i obrađuje podatke u vezi sa predmetom samovrednovanja i vrši analizu kvaliteta predmeta samovrednovanja na osnovu obrađenih podataka;
  5. nakon izvršenog samovrednovanja sačinjava izveštaj o samovrednovanju;
  6. sarađuje sa organima Škole i drugim subjektima u Školi i van Škole na ispunjavanju zadataka iz svoje nadležnosti.

Član 98

Sednice Tima za samovrednovanje saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.

Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.

Član 99

Za svoj rad Tim za samovrednovanje odgovara direktoru i Nastavničkom veću.

8) Tim za karijerno vođenje i savetovanje

Član 100

Tim za karijerno vođenje i savetovanje ima najmanje tri člana. Imenuje se iz redova stručnih saradnika i nastavnika Škole.

Tim za karijerno vođenje i savetovanje imenuje direktor.

Član 101

Tim za karijerno vođenje i savetovanje, u okviru i pored poslova iz op­šte nadležnosti stručnih organa, obavlja poslove informisanja, savetovanja, vođenja i donošenja odluke o profesiji kod učenika.

Standardi programa karijernog vođenja i savetovanja učenika odnose se na:

  1. lični razvoj pojedinca;
  2. istraživanje mogućnosti za zapošljavanje;
  3. planiranje i upravljanje sopstvenom karijerom.

Tim donosi program rada i podnosi izveštaje o njegovoj realizaciji:

  1. u saradnji sa nastavnicima prati individualne sklonosti učenika;
  2. izrađuje projekte koji su u vezi sa karijernim vođenjem;
  3. savetuje učenike u materiji karijernog vođenja;
  4. sarađuje sa organima Škole i nadležnim ustanovama koje se bave karijer­nim vođenjem i savetovanjem.

Član 102

Sednice Tima za karijerno vođenje i savetovanje saziva i njima ruko­vo­di pred­sednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog bro­ja čla­­nova, biraju članovi tog organa.

Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.

Član 103

Za svoj rad Tim za karijerno vođenje i savetovanje odgovara direktoru i Na­stav­ničkom veću.

9) Tim za dvojezičnu nastavu

Član 104

Tim za dvojezičnu nastavu ima tri člana. Čine ga struč­ni sa­rad­ni­k Škole i dva nastavnika Škole.

Tim za dvojezičnu nastavu imenuje direktor.

Član 105

Tim za dvojezičnu nastavu, u okviru i pored poslova iz op­šte nadležnosti stručnih organa, obavlja posebno sledeće poslove:

  1. donosi program rada i podnosi izveštaje o njegovoj realizaciji;
  2. u saradnji sa nastavnicima prati individualne sklonosti učenika;
  3. izrađuje projekte koji su u vezi sa dvojezičnom nastavom;
  4. sarađuje sa organima Škole i nadležnim ustanovama u cilju postizanja što boljih rezultata.

Član 106

Sednice Tima za dvojezičnu nastavu saziva i njima ruko­vo­di pred­sednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog bro­ja čla­­nova, biraju članovi tog organa.

Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.

Član 107

Za svoj rad Tim za dvojezičnu nastavu odgovara direktoru i Na­stav­ničkom veću.

10) Ostali timovi

Član 108

Direktor može obrazovati i druge timove radi ostvarivanja određenog zadatka, programa ili projekta kao što su: Tim za inkluzivno obrazovanje, Tim za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj škole, Tim za razvoj međupredmetnih kompetencija, Tim za profesionalni razvoj.

Tim za inkluzivno obrazovanje

Član 109

Tim za inkluzivno obrazovanje, odnosno tim za pružanje dodatne po­drš­ke učeniku, čine nastavnik predmetne nastave, ode­ljenj­ski starešina, stručni saradnik, roditelj, a u skladu sa potrebama učenika i pe­dagoški asistent, odnosno lični pratilac učenika, na predlog roditelja.

Tim za inkluzivno obrazovanje imenuje direktor.

U svom radu tim postupa u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima koji definišu oblast  dodatne podrške učenicima.

Tim za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj Škole

Član 110

Tim za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj Škole ima tri člana i čine ga: predstavnik iz reda nastavnika, stručni saradnik i predstavnik Osnivača.

Tim za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj Škole imenuje direktor.

Član 111

Tim za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj Škole, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa, obavlja posebno sledeće poslove:

  1. učestvuje u izradi akata koji se odnose na obezbeđivanje kvaliteta i razvoj Škole;
  2. izrađuje projekte koji su u vezi sa obezbeđivanjem kvaliteta i razvoj Škole;
  3. prati primenu odredaba propisa, Statuta i drugih opštih akata Škole čija je primena važ­na za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj Škole;
  4. učestvuje u obezbeđivanju uslova za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj Škole;
  5. sarađuje sa organima Škole i drugim subjektima u Školi i van Škole na ispunjavanju zadataka iz svoje nadležnosti.

Član 112

Sednice Tima za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj Škole saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.

Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.

Član 113

Za svoj rad Tim za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj Škole odgovara direktoru i Nastavničkom veću. 

Tim za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva

Član 114

Tim za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva ima tri čla­na i čine ga: dva predstavnika iz reda nastavnika i stručni saradnik.

Tim za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva imenuje direk­tor.

Član 115

Tim za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa, obavlja posebno sledeće poslove:

  1. učestvuje u izradi akata koji se odnose na razvoj međupredmetnih kom­petencija i preduzetništva;
  2. izrađuje projekte koji su u vezi sa međupredmetnim kompetencijama i pre­du­zetništvom;
  3. prati primenu odredaba propisa, Statuta i drugih opštih akata Škole čija je primena važ­na za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva;
  4. učestvuje u obezbeđivanju uslova za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva;
  5. sarađuje sa organima Škole i drugim subjektima u Školi i van Škole na ispunjavanju zadataka iz svoje nadležnosti.

Član 116

Sednice Tima za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.

Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.

Član 117

Za svoj rad Tim za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva odgovara direktoru i Nastavničkom veću. 

Tim za profesionalni razvoj

Član 118

Tim za profesionalni razvoj ima tri člana i čine ga: dva predstavnika iz reda nastavnika i stručni saradnik.

Tim za profesionalni razvoj imenuje direktor.

Član 119

Tim za profesionalni razvoj, u okviru i pored poslova iz opšte nad­lež­nos­ti stručnih organa, obavlja posebno sledeće poslove:

  1. izrada plana stručnog usavršavanja u ustanovi i van ustanove;
  2. obaveštavanje nastavnika o aktuelnim seminarima;
  3. praćenje stručnog usavršavanja u ustanovi i van nje;
  4. organizacija održavanja seminara u školi;
  5. praćenje rada pripravnika.                                                                        Član 120

Sednice Tima za profesionalni razvoj saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.

Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.

Član 121

Za svoj rad Tim za profesionalni razvoj odgovara direktoru i Nastavničkom veću. 

9. Odeljenjski starešina

Član 122

Svako odeljenje ima odeljenjskog starešinu.

Odeljenjskog starešinu pre početka svake školske godine određuje Osnivački odbor na predlog direktora iz reda nastavnika koji izvode nastavu u odeljenju kojem će biti odeljenjski stare­ši­na.

Član 123

Odeljenjski starešina ima organizaciono-rukovodeću i pedagoško-instruk­tivnu ulogu u radu sa učenicima odeljenja kojima je odeljenjski starešina, u saradnji sa njihovim roditeljima i vodi propisanu evidenciju i pedagošku dokumentaciju.

Član 124

Odeljenjski starešina obavlja sledeće poslove:

  1. izrađuje godišnji i mesečni plan rada;
  2. pronalazi najpogodnije oblike vaspitnog rada sa ciljem formiranja ode­ljenj­skog kolektiva i unapređivanja odnosa u njemu;
  3. redovno prati pohađanje nastave, učenje i vladanje učenika iz odeljenja;
  4. odobrava odsustvovanje učenicima i odlučuje o opravdanosti njihovog od­sus­tvovanja sa nastave;
  5. upoznaje učenike sa odredbama opštih akata Škole koji se odnose na uče­ni­ke i daje učenicima druge informacije koje su u vezi sa njihovim pravima, obaveza­ma i odgovornostima;
  6. stara se o zaštiti prava učenika i učestvuje u postupku odlučivanja o nji­hovim obavezama i odgovornostima;
  7. ostvaruje uvid u porodične, socijalne, materijalne i druge uslove ži­vo­ta učenika;
  8. redovno drži roditeljske sastanke i na druge načine sarađuje sa rodi­te­ljima učenika;
  9. redovno prati rad nastavnika koji izvode nastavu u odeljenju, a posebno prati ocenjivanje učeni­ka i ukazuje predmetnim nastavnicima na broj propisanih ocena koje učenik treba da ima u polugodištu radi utvrđivanja zaključne ocene;
  10. Odeljenjskom veću predlaže ocenu iz vladanja učenika;
  11. pohvaljuje učenike;
  12. predlaže dodeljivanje pohvala i nagrada učenicima;
  13. izriče vaspitne mere opomena odeljenjskog starešine i ukor odeljenj­skog starešine;
  14. sarađuje sa direktorom, pomoćnikom direktora i ostalim zaposlenima u Školi, kao i sa subjektima van Škole radi obavljanja svojih poslova;
  15. saziva sednice Odeljenjskog veća i rukovodi njegovim radom;
  16. učestvuje u radu organa Škole;
  17. vodi školsku evidenciju i druge poslove u skladu sa Pravilnikom o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta u Školi. 

VI. UČENICI I RODITELJI UČENIKA

1. Prava, obaveze i odgovornosti učenika

1) Prava učenika

Član 125

Prava učenika ostvaruju se u skladu sa Ustavom Republike Srbije, potvrđe­nim međunarodnim ugovorima i zakonom, a Škola, odnosno svi organi Škole i svi zaposleni u Školi dužni su da obezbede njihovo ostvarivanje, a naročito pravo na:

  1. kvalitetan obrazovnovaspitni rad koji obezbeđuje ostvarivanje principa i ciljeva obrazovanja i vaspitanja;
  2. uvažavanje ličnosti;
  3. podršku za svestrani razvoj ličnosti, podršku za posebno iskazane ta­lente i njihovu afirmaciju;
  4. zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
  5. blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za obrazovanje i vaspitanje;
  6. informacije o pravima i obavezama;
  7. učestvovanje u radu organa Škole u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju;
  8. slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje Učeničkog parlamenta;
  9. javnost i obrazloženje ocene i podnošenje prigovora na ocenu i ispit;
  10. pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti učesnika u obrazovnovaspitnom procesu ukoliko prava navedena pod tač. od 1) do 9) ovog člana nisu ostvarena;
  11. zaštitu i pravično postupanje Škole prema učeniku;
  12. druga prava u oblasti obrazovanja i vaspitanja u skladu sa zakonom. 

Član 126

Učenik ili roditelj može da podnese pisanu prijavu direktoru u slučaju povrede prava propisanih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i ovim Statutom ili neprimerenog ponašanja zaposlenih prema učeniku, u skladu sa opštim aktom Škole, u roku od osam dana od dana saznanja o povredi prava.

Zaposleni u Školi dužan je da odmah po saznanju, a najkasnije narednog radnog dana, podnese pisanu prijavu direktoru da je učinjena povreda prava učenika.

Direktor je dužan da prijavu iz stava 1 i 2 ovog člana razmotri i da, uz kon­sul­taciju sa učenikom, roditeljem učenika i zaposlenim, odluči i preduzme odgo­varajuće mere u roku od osam dana od dana prijema prijave.

Član 127

O zahtevu roditelja učenika ili drugog zakonskog zastupnika da učenik izostane sa nastave odlučuje direktor odmah po postavljanju tog zahteva. Napred navedeni zahtev roditelj učenika ili drugi zakonski zastupnik dužan je da podnese u pisanoj formi pet radnih dana pre samog izostajanja.

Ako je pre donošenja odluke potrebno da se provere neke činjenice, odluka će se doneti što je moguće pre, ali tek nakon provere.

Odluka direktora je konačna.

Odeljenjska zajednica

Član 128

Odeljenjsku zajednicu čine svi učenici i odeljenjski starešina jednog ode­ljenja.

Odeljenjska zajednica ima rukovodstvo koje se sastoji od predsednika, sek­re­ta­ra i blagajnika.

Rukovodstvo odeljenjske zajednice bira se za svaku školsku godinu na prvom sastanku odeljenjske zajednice. Na istom sastanku biraju se i zamenici članova ruko­vod­stva.

Izbor se vrši javnim glasanjem o predlozima za članove rukovodstva koje mo­že da podnese svaki učenik.

Član 129

Predsednik odeljenjske zajednice rukovodi radom na sastanku odeljenjske za­jed­nice.

Sekretar odeljenjske zajednice vodi zapisnik sa sastanka odeljenjske zajednice.

Blagajnik odeljenjske zajednice od članova odeljenjske zajednice prikuplja no­vac u skladu sa odlukom organa Škole ili odeljenjske zajednice, kao i u skladu sa odlu­kom ili dogovorom sa odeljenjskim starešinom ili sa drugim nastavnikom.

Članovima rukovodstva odeljenjske zajednice u radu pomaže odeljenjski sta­re­ši­na.

Članovi rukovodstva odeljenjske zajednice za svoj rad odgovorni su odeljenj­skoj zajednici i odeljenjskom starešini.

Član 130

Odeljenjska zajednica ima sledeće zadatke:

  1. donošenje svog plana i programa rada za svaku školsku godinu;
  2. razmatranje i rešavanje problema u odnosima između učenika ili između učenika i nastavnika;
  3. razmatranje i rešavanje problema u učenju i vladanju učenika;
  4. navikavanje učenika na poštovanje pravila bezbednog ponašanja;
  5. navikavanje učenika na poštovanje pravila lepog ponašanja;
  6. stvaranje i razvijanje pozitivne atmosfere u odeljenju, u kojoj vladaju dru­garstvo i međusobno razumevanje i uvažavanje učenika;
  7. izbor članova Učeničkog parlamenta;
  8. izbor rukovodstva odeljenjske zajednice. 

Član 131

Na rad odeljenjske zajednice shodno se, u pojednostavljenom obliku, prime­njuju odredbe Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja Nastavničkog veća, osim odredbe o objavljivanju izvoda iz zapisnika.

Učenički parlament

Član 132

U Školi se organizuje Učenički parlament.

Učenički parlament može da se udruži sa učeničkim parlamentima drugih škola u zajednicu učeničkih parlamenata.

Član 133

Učenički parlament čine po dva predstavnika svakog odeljenja u Školi, koje učenici biraju na sastanku odeljenjske zajednice. 

Učenički parlament se bira na početku svake školske godine.

Član 134

Učenički parlament:

  1. donosi svoj program rada za svaku školsku godinu;
  2. razmatra i usvaja izveštaj o samovrednovanju kvaliteta rada Škole;
  3. daje mišljenja i predloge stručnim organima, Školskom odboru, Savetu ro­di­telja i direktoru o: pravilima ponašanja u školi, merama bezbednosti učenika, Godišnjem planu rada, Školskom razvojnom planu, Školskom programu, načinu uređivanja školskog prostora, izboru udžbenika, slobodnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u Školi i van nje i drugim pitanjima od značaja za njihovo obrazovanje;
  4. razmatra odnose i saradnju učenika i nastavnika ili stručnih saradnika i atmosferu u Školi;
  5. obaveštava učenike o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje i o aktivnostima parlamenta;
  6. učestvuje u procesu planiranja razvoja Škole i u samovrednovanju Škole;
  7. predlaže članove Stručnog aktiva za razvojno planiranje iz reda učenika;
  8. predlaže članove Tima za prevenciju vršnjačkog nasilja iz reda učenika;
  9. bira predstavnike učenika koji učestvuju u radu organa Škole;
  10. Školskom odboru i Savetu roditelja na kraju svake školske godine podno­si izveštaj o svom radu.

Program rada Učeničkog parlamenta sastavni je deo Godišnjeg plana rada.

Član 135

Učenički parlament, uz saglasnost Školskog odbora, može osnovati uče­nički klub.

Plan rada učeničkog kluba donosi Školski odbor, na predlog uče­nič­kog par­lamenta, kao sastavni deo školskog programa.

Način rada učeničkog kluba određuje se aktom Škole.

Član 136

Sednice Učeničkog parlamenta saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg iz­među sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju člano­vi tog organa na prvoj sednici.

Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima ru­ko­vodi u slučaju sprečenosti predsednika.

Pre izbora predsednika, prvu sednicu Učeničkog parlamenta saziva i njome rukovodi nastavnik ili stručni saradnik kojeg za to zaduži direktor.

Na ostala pitanja u vezi sa radom Učeničkog parlamenta shodno se primenjuju od­redbe Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja Nastavničkog veća.

2) Ocenjivanje i napredovanje učenika

Ocenjivanje

Član 137

Ocenjivanjem u školi procenjuje se ostvarenost propisanih ishoda i stan­darda postignuća, a za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom prilagođenih ciljeva, sadržaja i ishoda u savladavanju individualnog obrazovnog plana.

Praćenje razvoja, napredovanja i ostvarenosti postignuća učenika u toku školske godine obavlja se formativnim i sumativnim ocenjivanjem, u skladu sa Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Učenici se ocenjuju u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom.

Ispiti učenika

Član 138

Učenici se ocenjuju i na ispitima, u skladu sa zakonom, Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Pravilnikom o ocenjivanju i sprovođenju ispita za redovne i vanredne učenike i Statutom.

Završavanje školovanja u roku kraćem od predviđenog

Član 139

Učenik koji postiže izuzetne rezultate u učenju ima pravo da završi školo­va­nje u roku kraćem od predviđenog.

Učenik iz stava 1 ovog člana ima pravo da polaganjem ispita završi za­po­če­ti i naredni razred. Nastavničko veće utvrđuje ispunjenost uslova za ostvari­vanje tog prava.

Član 140

Predlog za završavanje školovanja u roku kraćem od predviđenog mogu da pod­ne­su odeljenjski starešina i drugi nastavnici iz odeljenjskog veća koji prate učeni­ke u toku školovanja.

Predlog iz stava 1 ovog člana može da podnese i roditelj učenika.

Predlog, koji mora biti obrazložen u pisanom obliku, podnosi se Nastav­nič­kom veću.

Ako je predlagač neko od lica iz stava 1 ovog člana, pre pokretanja postupka za donošenje odluke o predlogu, Nastavničko veće pribavlja pisanu saglasnost učenika i njegovog roditelja.

Član 141

Pre donošenja odluke Nastavničko veće pribavlja mišljenje stručne komi­si­je o tome da li učenik ispunjava propisane uslove za završavanje školovanja u roku kra­ćem od predviđenog.

Stručnu komisiju sačinjavaju: školski psiholog, odnosno škol­ski pedagog, i odeljenjski starešina učenika, koji daju mišljenje o psi­hološkoj i pedagoškoj opravdanosti predloga.

Predsednika i članove stručne komisije imenuje Nastavničko veće.

Član 142

U roku od 5 radnih dana od dana svog imenovanja stručna komisija dostavlja Nas­tavničkom veću svoje mišljenje o tome da li učenik ispunjava uslove za završavanje školovanja u kraćem roku.

Nastavničko veće donosi odluku o završavanju određenih razreda u toku jedne školske godine u roku od 5 radnih dana po prijemu mišljenja stručne komisije.

Odlukom o usvajanju predloga utvrđuje se koji se razredi završavaju u roku kra­ćem od propisanog i utvrđuje se vreme i način polaganja svakog nastavnog predmeta.

Odluka o predlogu se u pisanom obliku dostavlja učeniku, odnosno rodite­lju učenika, u roku od tri dana od njenog donošenja. 

Član 143

Ispiti iz narednog razreda mogu se polagati na kraju drugog polugodišta, na početku naredne školske godine i na kraju prvog polugodišta.

Ispite iz propisanih nastavnih predmeta za naredni razred učenik može da polaže na kraju drugog polugodišta razreda u koji je upisan, ako je doneta odluka o bržem napredovanju do početka aprila meseca tekuće školske godine. Ispite za naredni razred učenik treba da položi najkasnije do kraja tekuće školske godine.

Ispite iz propisanih nastavnih predmeta za naredni razred učenik može da polaže na početku naredne školske godine, ako je doneta odluka o bržem napre­dova­nju do početka juna meseca tekuće školske godine. Ispite za naredni razred učenik tre­ba da položi najkasnije do septembra meseca.

Ispite iz propisanih nastavnih predmeta razreda u koji je upisan može da polaže učenik na kraju prvog polugodišta, ako je doneta odluka o bržem napre­do­vanju do početka tekuće školske godine, a najdalje do prvog oktobra. Ispite iz ovog razreda učenik treba da položi najkasnije do prvog februara. Ovaj učenik pohađa redovno nastavu narednog razreda u drugom polugodištu i završava ga u junu mesecu tekuće školske godine.

Član 144

Znanje učenika na ispitu iz propisanih nastavnih predmeta proverava se is­tim ispitnim postupkom koji se primenjuje u starijem razredu kako bi se rezultati uče­nika koji završava srednju školu u vremenu kraćem od propisanog mogli upore­di­ti sa rezultatima učenika starijeg za jedan razred.

Član 145

Ispiti iz propisanih nastavnih predmeta narednog razreda polažu se pred ispitnom komisijom koju čine najmanje tri člana (u daljem tekstu: Komisija), a koju obra­zuje direktor Škole.

Komisiju čine odeljenjski starešina učenika koji polaže ispit (predsednik Komisije) i dva nastavnika, od kojih je jedan ispitivač.

Najmanje dva člana Komisije moraju biti stručna za predmet iz kojeg se ispit polaže.

Član 146

Ispiti iz propisanih nastavnih predmeta polažu se usmeno, pismeno i us­me­no, prema nastavnom planu i programu.

Dan i čas polaganja ispita utvrđuje direktor.

Član 147

Ocene i opšti uspeh učenika iz položenih ispita iz svih nastavnih pred­me­ta upisuju se u matičnu knjigu, đačku knjižicu i svedočanstvo o završenom srednjem obrazovanju, sa napomenom o završavanju školovanja u roku kraćem od predviđenog.

Član 148

Na sva pitanja u vezi sa ispitima učenika koji brže napreduje, a koja nisu ure­đena zakonom i posebnim odredbama Statuta, primenjuju se pravila za polaganje os­talih ispita učenika utvrđena Statutom. 

3) Obaveze učenika

Član 149

U ostvarivanju svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava.

Član 150

Učenik je obavezan da:

  1. redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze;
  2. poštuje Pravila ponašanja u Školi, odluke direktora i drugih organa Škole;
  3. radi na usvajanju znanja, veština i stavova utvrđenih Školskim progra­mom, prati sopstveni napredak i izveštava o tome nastavnike i roditelje;
  4. ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja na­stavnika;
  5. poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u Školi;
  6. čuva imovinu Škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija;
  7. stara se o očuvanju životne sredine i ponaša u skladu sa pravilima eko­loške etike.
  8. Učenik i roditelj učenika dužni su da u roku od osam da­na prav­daju izostanak učenika i dostavljaju potpune i tačne kontakt informacije.

Član 151

Izostajanje učenika do 2 vezana radna dana, a najviše 20 radnih dana na nivou školske godine, zbog bolesti ili povrede, može se pravdati pisanom izjavom roditelja, pri čemu se izostanak sa pojedinačnih časova pravda na isti način kao i celodnevno izostajanje.

Izostajanje učenika više od 2 vezana radna dana zbog bolesti ili povrede može se prav­da­ti samo lekarskim uverenjem.

Član 152

Po isteku roka za obaveštavanje Škole o nastupanju sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi i roka za pravdanje izostanaka, predviđenih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, smatraće se da je izostajanje učenika bilo neopravdano i to će se evidentirati.

Član 153

Odredbe Statuta shodno se primenjuju i ako se radi o izosta­ja­nju učenika sa drugih obaveznih oblika obrazovnovaspitnog rada, kao i ako se radi o kaš­njenju učenika na nastavu i druge oblike obrazovnovaspitnog rada.

Posledice neopravdanog kašnjenja na čas, nedolaska na čas ili odlaska sa časa bez odobre­nja tokom njegovog trajanja istovetne su posledicama neprisustvo­va­nja celom času.

Škola je dužna da obavesti roditelja o učeniku koji ne­re­dovno pohađa ili je prestao da pohađa nastavu, najkasnije dva dana od dana prestan­ka pohađanja nastave.

4) Odgovornosti učenika i njihovih roditelja

Član 154

Učenik podleže disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti.

Disciplinska odgovornost učenika

Član 155

Prema učeniku koji vrši povredu pravila ponašanja u Školi ili ne poštuje odluke direktora i drugih organa Škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, Škola će uz učešće roditelja pojačati vaspitni rad aktivnostima: u okviru odeljenjske zajednice, stručnim radom odeljenjskog starešine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno, sarađivaće sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite, sa ciljem definisanja i pružanja podrške učeniku u vezi sa promenom njegovog ponašanja.

Član 156

Učenik može da odgovara samo za povredu obaveze učenika ili povredu za­bra­ne koja je u vreme izvršenja bila propisana zakonom ili Statutom.

Za povredu obaveze ili zabrane učeniku se izriče vaspitna ili vaspitno-dis­ci­plinska mera u skladu sa zakonom, Statutom i opštim aktom o disciplinskoj odgo­vor­nosti učenika.

Kada maloletan učenik izvrši povredu obaveze ili zabrane, Škola odmah, a najkasnije narednog radnog dana, oba­veštava roditelja učenika i uključuje ga u odgovarajući postupak.

Član 157

Lakša povreda obaveza učenika postoji ukoliko učenik:

  1. ne poštuje odluku nadležnih organa Škole, pravila ponašanja i drugih opštih akata Škole;
  2. ne izvršava nalog, molbu ili instrukciju nastavnika i drugih zaposlenih u Školi;
  3. odbije da nosi školsku uniformu u prostoru Škole ili na drugom mestu gde se vrši obrazovnovaspitni rad;
  4. dolazi u Školu i na druga mesta na kojima se odvija obrazovnovaspitni rad neprimereno odeven za namenske aktivnosti, neurednog izgleda i zanemarene lične higijene;
  5. neprimereno, grubo, agresivno i nekulturno se ponaša prema učenicima, nastavnicima, stručnim saradnicima, zaposlenima i drugim licima u Školi ili drugom mestu gde se vrši obrazovnovaspitni rad;
  6. ne brine o ličnoj higijeni i urednosti, kao i o higijeni i urednosti školskih prostorija;
  7. konzumira hranu i piće u prostorijama u kojima se odvija nastava umesto u za to predviđenom prostoru;
  8. ne čuva od oštećenja školsku imovinu, odnosno imovinu drugih organizacija za vreme posete ili izvođenja dela programa obrazovnovaspitnog rada van Škole;
  9. namerno oštećuje školsku zgradu, prostorije, inventar, instalaciju i pribor zaposlenih u Školi, narušavajući estetski izgled Škole i školskog dvorišta;
  10. ne čuva od oštećenja ili namerno prisvaja imovinu i lične stvari drugih učenika, nastavnika i drugih zaposlenih u Školi;
  11. ulazi u zbornicu i druge službene prostorije bez poziva i odobrenja;
  12. zadržava se u hodnicima i drugim nenamenskim prostorijama Škole za vreme časa;
  13. ciljano izostaje sa časova pismene ili usmene provere kako bi tražio savetodavnu pomoć stručnih saradnika ili drugih nastavnika;
  14. izaziva nered i ostavlja za sobom smeće u prostorijama Škole, školskom dvorištu i neposrednoj okolini Škole;
  15. ističe, skida, pomera i okreće razne plakate ili obaveštenja bez dozvole nadležnih u Školi ili ometa rad monitora na kojima su istaknuta školska obaveštenja;
  16. neopravdano odbija da učestvuje u aktivnostima koje organizuje Škola (javni nastupi, društveno koristan rad, akcije, manifestacije i sl.);
  17. za vreme časova, velikog odmora i pauze za ručak bez saglasnosti roditelja i odeljenjskog starešine napušta prostor Škole;
  18. puši u prostorijama Škole, kao i na mestima gde je pušenje zakonom zabranjeno u okviru aktivnosti koje organizuje Škola, uključujući i elektronske cigarete;
  19. odbije da primeni mere zaštite i bezbednosti učenika u Školi na praktičnoj nastavi, ekskurziji, izletima, studijskim putovanjima, organizovanoj nastavi ili vannastavnim aktivnostima van Škole;
  20. zloupotrebi lekarsko uverenje ili drugi dokument za pravdanje časova na kojima nije prisustvovao;
  21. na početku nastave se ne nalazi na svom mestu spreman za njen početak, tj. ukoliko zakasni na čas ili ranije napusti čas i druge aktivnosti koje se sprovode u prostoru Škole ili na drugim mestima na kojima se sprovodi obrazovnovaspitni rad;
  22. nedisciplinovano se ponaša u učionici i drugim prostorijama Škole za vreme trajanja nastave, provere znanja, kao i na drugim oblicima obrazovnovaspitnog rada u okviru sportskih, kulturnih i drugih aktivnosti;
  23. unosi u učionicu i koristi lasersku tehniku, mobilni telefon ili bilo koji drugi elektronski uređaj kojim remeti rad na času ili privremeno ili trajno oštećuje školske uređaje;
  24. upotrebljava mobilni telefon, ajped ili laptop za aktivnosti koje nisu predviđene planom rada;
  25. neredovno pohađa nastavu tako da u školskoj godini načini do 25 neopravdanih izostanaka;
  26. povredi obaveze propisane Pravilnikom o sprečavanju plagijarizma i kršenju autorskih prava;
  27. usled grube nepažnje ošteti bilo koji resurs informaciono-komunikacionog sistema (u daljem tekstu IKT*) koji škola koristi u vaspitnoobrazovne svrhe;
  28. indirektno učestvuje u aktivnosti koja je dovela do oštećenja bilo kog IKT resursa koji Škola poseduje;
  29. ugrozi ili pokuša da ugrozi elektronske komunikacije ometanjem ili onesposobljavanjem IKT resursa Škole;
  30. namerno ošteti ili uništava uređaje koji su u sastavu IKT resursa Škole;
  31. planira onesposobljavanje, oštećenje i uništavanje uređaja koji su u sastavu IKT resursa Škole;
  32. prikriva oštećenja uređaja u sastavu IKT resursa Škole, njihovog onesposobljavanja i uništavanja;
  33. ugrožava i onesposobljava funkcionisanje učeničkog portala;
  34. ugrožava i onesposobljava onlajn-platformu za učenje;
  35. ugrožava i onesposobljava nastavnički portal;
  36. ugrožava i onesposobljava UIS informacioni sistem;
  37. ugrožava i onesposobljava školske imejl-naloge i ostale naloge koji se koriste u Školi;
  38. ugrožava informacione bezbednosti: 
  • neovlašćeno koristi nalog za učenički portal, platformu za učenje na daljinu, nastavnički portal, UIS drugih učenika i nastavnika;
  • nesavesno čuva digitalne podatke koji su personalizovani;
  • neovlašćeno koristi, deli, šalje, prosleđuje, kopira digitalne podatke koji nisu lični;
  • koristi, deli, šalje, prosleđuje, kopira podatke u svrhu prepisivanja i podmetanja tuđih podataka kao svojih;
  • neovlašćeno menja i koristi lične podatke drugih lica;
  • koristi grupne imejl-adrese bez dozvole;

   39. prikazuje i objavljuje digitalni sadržaj na internetu kojim se ruži ugled, čast ili dostojanstvo Škole, nastavnika, učenika i drugih zaposlenih;

   40. ugrožava integritet učenika i nastavnika – predstavlja se putem tuđeg naloga;

  41. izaziva incidente u informacionom sistemu: koristi nedozvoljena sredstva u svrhu pristupa informacijama, ometa Wi-Fi signal, onesposobljava uređaj, koristi radnje kojima se dolazi do informacija koje se mogu zloupotrebiti;

   42. ugrožava kriptobezbednosti** mreža i sistema;

   43. koristi kriptografske hardverske i softverske proizvode.

IKT sistem je tehnološko-organizaciona celina koja obuhvata: elektronske komunikacione mreže u smislu elektronske komunikacije; uređaje ili grupe međusobno povezanih uređaja, takvih da se u okviru uređaja, odnosno u okviru barem jednog iz grupe uređaja, vrši automatska obrada podataka korišćenjem računarskog programa; podatke koji se čuvaju, obrađuju, pretražuju ili prenose pomoću napred navedenih sredstava, a u svrhu njihovog rada, upotrebe, zaštite ili održavanja; organizacionu strukturu putem koje se upravlja IKT sistemom.

** Kriptobezbednost je komponenta informacione bezbednosti koja obuhvata kriptozaštitu, upravljanje kriptomaterijalima i razvoj metoda kriptozaštite. Kriptozaštita je primena metoda, mera i postupaka radi transformisanja podataka u oblik koji ih za određeno vreme ili trajno čini nedostupnim neovlašćenim licima.

Član 158

Teže povrede obaveza učenika su:

  1. uništenje, oštećenje, skrivanje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje po­dataka u evidenciji koju vodi Škola ili druga organizacija, odnosno organ;
  2. prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje Škola ili organ, odnosno ispravi koju izda druga organizacija;
  3. uništenje ili krađa imovine Škole, privrednog društva, preduzetnika, učenika ili zaposlenog;
  4. posedovanje, podstrekavanje, pomaganje, davanje drugom učeniku i upotreba alkohola, duvana, narkotičkog sredstva ili druge psihoaktivne supstance;
  5. unošenje u Školu ili drugu organizaciju oružja, pirotehničkog sredstva ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice;
  6. ponašanje učenika kojim ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u Školi u školskim i drugim aktiv­nos­tima koje se ostvaruju van Škole, a koje Škola organizuje, i koje dovodi do njihovog fizičkog i psihičkog povređivanja;
  7. upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;
  8. neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovnovaspitnog rada sa više od 25 časova u toku školske godine, od čega više od 15 časova nakon pis­me­nog obaveštavanja roditelja od strane Škole;
  9. učestalo činjenje lakših povreda obaveza u toku školske godine, pod us­lo­vom da su preduzete neophodne mere iz člana 167 Statuta radi korekcije ponašanja učenika.

Za povrede iz tačaka 8) i 9) ovog člana obavezna je postupnost u izricanju mera.

Član 159

Za lakše povrede obaveza učenika mogu se izreći sledeće vaspitne mere:

1) opomena;

2) ukor odeljenjskog starešine;

3) ukor odeljenjskog veća.

Član 160

Za teže povrede obaveza učenika i za povrede zabrana mogu se izreći sledeće vaspitno-disciplinske mere:

1) ukor direktora;

2) ukor nastavničkog veća;

3) isključenje učenika iz škole.

Član 161

Nastavničko veće donosi odluku o vaspitno-disciplinskoj meri isključenja učenika iz škole, a direktor na osnovu te odluke donosi re­še­nje o isključenju učenika iz Škole. 

Član 162

Vaspitna ili vaspitno-disciplinska mera izriče se u školskoj godini u kojoj je učinjena povreda obaveze, odnosno zabrane.

Član 163

Vaspitna ili vaspitno-disciplinska mera može da se izrekne učeniku ako je Škola prethodno preduzela neophodne aktivnosti iz ovog Statuta.

Kada preduzete aktivnosti dovedu do pozitivne promene ponašanja učenika, obus­taviće se postupak, osim ako je učinjenom povredom zabrane ozbiljno ugrožen in­te­gritet drugog lica.

Član 164

Uporedo sa izricanjem vaspitne, odnosno vaspitno-diciplinske mere, Škola određuje učeniku i obavezu obavljanja društveno korisnog, odnosno humanitarnog ra­da, koji se odvija u prostorijama Škole ili van prostorija Škole pod nadzorom na­stav­nika, odnosno stručnog saradnika.

Društveno koristan, odnosno humanitarni rad iz stava 1 ovog člana Škola određuje učeniku u skladu sa težinom učinjene povrede, vodeći računa o psihofi­zič­koj i zdravstvenoj sposobnosti, uzrastu i dostojanstvu učenika, o čemu je dužna da od­mah obavesti njegovog roditelja.

Član 165

Za lakšu povredu obaveze učenika vaspitna mera izriče se bez vođenja vaspit­no-disciplinskog postupka.

Za teže povrede obaveze učenika i za povrede zabrane vaspitno-disciplinska mera izriče se posle sprovedenog vaspitno-disciplinskog postupka i utvrđene odgo­vor­nosti.

Roditelj, odnosno staratelj učenika, obavezno se obaveštava o pokretanju vas­pit­no-disciplinskog postupka.

Član 166

Vaspitno-disciplinski postupak pokreće se zaključkom direktora u roku od 30 dana od dana kada je teža povreda obaveza učenika ili povreda zabrane učinjena, a najkasnije u roku od 8 dana od dana saznanja za učinjenu težu povredu obaveza učenika, a kada je u pitanju povreda zabrane – odmah ili najkasnije u roku od dva dana od dana saznanja za učinjenu povredu zabrane propisane zakonom.

Zaključak sadrži podatke o učeniku, opis teže povrede obaveze učenika ili povrede zabrane, vreme, mesto i način izvršenja povrede i odgovarajuće dokaze.

Zaključak iz stava 1 ovog člana dostavlja se učeniku, odnosno njegovom rodi­te­lju ili staratelju, odeljenjskom starešini, stručnim saradnicima, odnosno odgova­ra­jućem stručnom timu.

Član 167

Učenik, uz prisustvo roditelja, kao i svi ostali učesni­ci i svedoci u vaspitno-disciplinskom postupku, moraju biti saslu­šani i moraju dati pisanu izjavu.

Ukoliko se roditelj učenika, koji je uredno obavešten, ne odazove da prisus­tvuje vaspitno-disciplinskom postupku, direktor postavlja odmah, a najkasnije na­rednog radnog dana psihologa, odnosno pedagoga Škole, da u ovom postupku zastupa interese učenika, o čemu odmah obaveštava Centar za socijalni rad.

Vaspitno-disciplinski postupak vodi i okončava rešenjem direktor nakon pojačanog vaspitnog rada sa učenikom, u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka.

Pre donošenja rešenja moraju se utvrditi sve činjenice koje su od značaja za njegovo donošenje.

Član 168

Ukoliko se u toku trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik ispiše iz Škole, Škola je u obavezi da u ispisnicu unese napomenu da je protiv navedenog učenika pokrenut vaspitno-disciplinski postupak.

Član 169

Bliži uslovi za izricanje vaspitnih i vaspitno-disciplinskih mera, bliže uređenje vaspitno-disciplinskog postupka i način izvršenja mera propisuju se Pra­vil­nikom o ponašanju.

Materijalna odgovornost učenika

Član 170

Učenik i njegov roditelj odgovaraju za materijalnu štetu koju učenik nanese Školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.

Postupak sporazumnog rešavanja spora koji nastane zbog materijalne štete ko­ju Školi pričini učenik uređuje se Pravilnikom o ponašanju.

U slučaju da se sporazum ne postigne, Škola pokreće sudski postupak za nak­nadu štete.

Odgovornost roditelja učenika

Član 171

Roditelj učenika je odgovoran:

  1. za redovno pohađanje nastave;
  2. za redovno pohađanje pripremne nastave;
  3. da odmah, a najkasnije u roku od 48 sati od momenta nastupanja sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi, o tome obavesti Školu;
  4. da pravda izostanke učenika najkasnije u roku od osam dana od dana pre­stan­ka sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi odgovarajućom lekarskom ili dru­gom relevantnom dokumentacijom;
  5. da na poziv Škole aktivno učestvuje u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom;
  6. za povredu zabrane učinjenu od strane učenika;
  7. za teže povrede obaveze učenika;
  8. da poštuje pravila Škole.

Roditelj je dužan da nadoknadi materijalnu štetu koju učenik nanese Školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.

Škola podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja iz razloga propisanih stavom 1 ovog člana. 

2. Pohvaljivanje i nagrađivanje učenika

Član 172

Učenik koji se ističe u učenju i drugim aspektima školskog rada pohvaljuje se ili nagrađuje.

Član 173

Pohvale mogu biti usmene i pismene.

Usmenu pohvalu učenik dobija na kraju prvog i/ili trećeg tromesečja za po­stig­nute rezultate u učenju i vladanju u toku tromesečja. Tekst pohvale odeljenjski sta­rešina saopštava pred odeljenjem i na roditeljskom sastanku.

Pismenu pohvalu učenik dobija za osvojeno jedno od tri prva mesta na svim nivoima takmičenja iz nastavnog predmeta.

Pohvalu ne može dobiti učenik koji nema primerno vladanje.

Član 174

Učenik može dobiti sledeće nagrade:

  1. knjigu na kraju nastavne godine za postignut odličan opšti uspeh;
  2. knjigu za osvojeno jedno od prva tri mesta na takmičenju višeg ranga od školskog takmičenja iz nastavnog predmeta.

Učenik koji osvoji jedno od tri prva mesta na takmičenju višeg ranga od škol­skog takmičenja iz nastavnog predmeta, pored nagrađivanja knjigom, može biti nagrađen i:

  1. besplatnim udžbenicima;
  2. besplatnom ekskurzijom i slično;
  3. drugim primerenim poklonom.

Nagrada iz prethodnog stava dodeljuje se u skladu sa mogućnostima Škole, a na osnovu odluke Nastavničkog veća.

Nagradu ne može dobiti učenik koji nema primerno vladanje.

Član 175

Usmenu pohvalu učeniku dodeljuje odeljenjski starešina, po sopstvenoj ini­ci­jativi ili na osnovu obrazloženog usmenog predloga predmetnog nastavnika.

Pismenu pohvalu učeniku dodeljuje Odeljenjsko veće, na osnovu obrazloženog usmenog predloga odeljenjskog starešine ili predmetnog nastavnika.

Nagrade učenicima dodeljuje Nastavničko veće, na osnovu obrazloženog pismenog pred­loga odeljenjskog starešine, Odeljenjskog veća ili predmetnog nastavnika.

Član 176

U Školi se na kraju svake nastavne godine dodeljuje posebna pohvala „Uče­nik generacije”.

Pohvala se dodeljuje učeniku završnog razreda koji se u svojoj generaciji naj­više istakao u učenju i vladanju. 

Član 177

Pohvala „Učenik generacije” dodeljuje se učeniku sa najviše bodova u odnosu na kriterijume utvrđene Pravilnikom o pohvaljivanju i nagrađivanju učenika škole.

Član 178

Nastavničko veće donosi odluku o izboru učenika generacije. 

Nastavničko veće odluku donosi većinom glasova od ukupnog broja članova i ta odluka je konačna.

Član 179

Kao poseban oblik priznanja u toku školovanja učeniku se dodeljuje di­plo­ma ili nagrada za izuzetan opšti uspeh, odnosno za izuzetan uspeh iz pojedi­nih nasta­vnih oblasti ili predmeta i izuzetna postignuća u bilo kojoj oblasti rada Škole.

3. Ostvarivanje i zaštita prava učenika

Član 180

Učenik ima pravo na prigovor, žalbu i druga sredstva za zaštitu svojih pra­va, u skladu sa zakonom. 

Član 181

Zaposleni u Školi dužan je da prijavi direktoru ili Školskom odboru svaki slučaj kršenja prava učenika. 

VII. ZAPOSLENI U ŠKOLI

Član 182

Nastavu i druge oblike obrazovnovaspitnog rada u Školi ostvaruje nastavnik.

Stručne poslove u Školi obavlja stručni saradnik: psiholog, pedagog i bibliotekar. 

U zavisnosti od potreba Škole i programa koji se ostvaruje, dodatnu podršku i stručne poslove može da obavlja i socijalni radnik, defektolog, logoped i andragog.

Član 183

U radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice pod uslovima propisanim zakonom, i to ako: 

1) ima odgovarajuće obrazovanje; 

2) ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima; 

3) nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnuće; za krivična dela primanje ili davanje mita; za krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje; 

4) ima državljanstvo Republike Srbije; 

5) zna srpski jezik i jezik na kojem ostvaruje obrazovnovaspitni rad. Uslovi iz stava 1 ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada. 

Dokazi o ispunjenosti uslova iz stava 1 tačaka 1), 3–5) ovog člana sastavni su deo prijave na konkurs, a dokaz iz stava 1 tačka 2) ovog člana pribavlja se pre zaključenja ugovora o radu. 

Član 184

Puno radno vreme zaposlenog u ustanovi iznosi 40 sati nedeljno. 

Nepuno radno vreme zaposlenog u ustanovi jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena. 

Nastavniku i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, Godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti, u skladu sa planom i programom nastave i učenja.

Član 185

Odgovornost zaposlenog

Zaposleni odgovara za: 

1) lakšu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ustanove i zakonom; 

2) težu povredu radne obaveze propisanu zakonom; 

3) povredu zabrane iz članova 110–113 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja; 

4) materijalnu štetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom.

Član 186

Zaposleni odgovara za sledeće lakše povrede radnih obaveza, i to za:

  1. neizvršavanje ili neblagovremeno izvršavanje radnih obaveza koje su predviđene rešenjem o četrdesetočasovnoj radnoj nedelji, pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta i drugim opštim aktima Škole;
  2. neblagovremeni dolazak na posao i odlazak sa posla pre isteka radnog vremena ili neopravdano odsustvovanje sa posla u vreme kada je obavezno prisustvo;
  3. neopravdani izostanak sa posla u trajanju od jednog radnog dana;
  4. kašnjenje na pojedine časove;
  5. nesavesno čuvanje službenih spisa ili podataka;
  6. neobaveštavanje o propustima u vezi sa zaštitom na radu;
  7. izazivanje i prikrivanje materijalne štete manjeg obima;
  8. nedostavljanje potvrde lekara o privremenoj sprečenosti za rad najkasnije u roku od tri dana od dana nastanka sprečenosti;
  9. nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima, učenicima i saradnicima, a koje ne predstavlja težu povredu radnih obaveza;
  10. neprisustvovanje sednicama stručnih organa;
  11. nevršenje dežurstva na odmorima po utvrđenom rasporedu;
  12. samovoljno menjanje rasporeda časova bez znanja direktora;
  13. onemogućavanje ili sprečavanje drugog radnika u izvršavanju radnih obaveza;
  14. pušenje u prostorijama Škole ili na mestima gde to nije predviđeno;
  15. neopravdano neodazivanje ili izostajanje sa javne rasprave zaposlenog koji je pozvan kao svedok u postupku za utvrđivanje disciplinske odgovornosti drugog zaposlenog; 
  16. odbijanje da primi učenika na čas ili izbacivanje učenika sa časa;
  17. neuredno i neblagovremeno vođenje dnevnika rada tako što se: ne upisuju izostanci učenika, ne upisuju časovi, ne popunjavaju stranice i tabele, ne upisuju opravdani i neopravdani izostanci, ne upisuju izrečene disciplinske mere učenicima i sl., a što ne predstavlja težu povredu radne obaveze;
  18. neotklanjanje nastale štete koja ugrožava bezbednost i uslove rada učenika, zaposlenih i trećih lica;
  19. obavljanje privatnog posla za vreme rada;
  20. neopravdano propuštanje zaposlenog da u roku od 24 časa obavesti o sprečenosti dolaska na posao;
  21. neobavešavanje o promeni adrese prebivališta, prezimena, ili drugih podataka značajnih za vođenje evidencija iz radnog odnosa;
  22. neovlašćeno vršenje poslova, službenih i drugih radnji koje nisu ni naknadno odobrene od strane direktora ili drugog nadležnog lica;
  23. neovlašćeno deljenje lične pristupne šifre portala za prijavu na radno vreme u Školi drugom zaposlenom;
  24. pristupanje portalu za prijavu na radno vreme u Školi korišćenjem pristupne šifre drugog zaposlenog; 
  25. druge povrede utvrđene opštim aktom Škole.

3. Teže povrede radnih obaveza

Član 187

Zaposleni disciplinski odgovara za sledeće teže povrede radnih obaveza:

  1. izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom;
  2. nesprovođenje mera bezbednosti dece, učenika i zaposlenih;
  3. podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pića kod dece i učenika ili njeno omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;
  4. podstrekavanje na upotrebu narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance kod učenika ili njeno omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;
  5. nošenje oružja u ustanovi ili krugu ustanove;
  6. neovlašćena promena podataka u evidenciji, odnosno javnoj ispravi, brisanjem, dodavanjem, precrtavanjem ili izostavljanjem podataka;
  7. uništenje, oštećenje, skrivanje ili iznošenje evidencije, odnosno obrasca javne isprave ili javne isprave;
  8. nepotpuno, neblagovremeno i nesavesno vođenje evidencije;
  9. naplaćivanje pripreme učenika Poslodavca, radi ocenjivanja, odnosno polaganja ispita;
  10. dolazak na rad u pripitom ili pijanom stanju, upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava koji smanjuju radnu sposobnost;
  11. odbijanje davanja na uvid rezultata pismene provere znanja učenicima, roditeljima, odnosno starateljima;
  12. odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vrši nadzor nad radom ustanove, roditelju, odnosno staratelju;
  13. nezakonit rad ili propuštanje radnji čime se sprečava ili onemogućava ostvarivanje prava deteta, učenika ili drugog zaposlenog;
  14. neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga direktora u toku rada, odnosno za vreme nezakonite obustave rada ili štrajka;
  15. zloupotreba prava iz radnog odnosa;
  16. nezakonito raspolaganje sredstvima, školskim prostorom, opremom i imovinom ustanove;
  17. neopravdano odsustvo sa rada najmanje dva uzastopna radna dana;
  18. neobezbeđivanje minimuma procesa rada koji se odnosi na izvođenje nastave za vreme štrajka;
  19. prijavljivanje neispravne adrese stanovanja, neblagovremeno prijavljivanje promene adrese stanovanja i zloupotreba prava na naknadu troškova prevoza;
  20. neovlašćeno prijavljivanje radnog vremena drugog zaposlenog preko portala za prijavu u Školi;
  21. neovlašćeno prenošenje poverljivih podataka o zaposlenima, saradnicima, učenicima i roditeljima; 
  22. druge povrede radnih obaveza, u skladu sa posebnim zakonom.

Član 188

Zaposleni disciplinski odgovara i za povrede zabrana diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i stranačkog organizovanja i delovanja, kao i za svako ponašanje koje vređa čast, ugled i dostojanstvo.

Pravna zaštita zaposlenih

 Član 189

Na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na žalbu organu upravljanja u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja direktora.

Organ upravljanja dužan je da odluči po žalbi u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe. 

Organ upravljanja će rešenjem odbaciti žalbu ukoliko je neblagovremena, nedopuštena ili izjavljena od strane neovlašćenog lica. 

Organ upravljanja će rešenjem odbiti žalbu kada utvrdi da je postupak donošenja rešenja pravilno sproveden i da je rešenje na zakonu zasnovano, a žalba neosnovana. 

Ako organ upravljanja utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka ili da je izreka pobijanog rešenja nejasna ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, rešenjem će poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet direktoru na ponovni postupak. 

Protiv novog rešenja direktora zaposleni ima pravo na žalbu. 

Ako organ upravljanja ne odluči po žalbi ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana isteka roka za donošenje rešenja, odnosno od dana dostavljanja rešenja. 

U radnom sporu zaposleni koji pobija konačno rešenje tužbom mora obuhvatiti i prvostepeno i drugostepeno rešenje.

VIII. POSEBNE ODREDBE O OBEZBEĐIVANJU OSTVARIVANJA PRAVA UČENIKA, ZAŠTITI I BEZBEDNOSTI UČENIKA I ZAPOSLENIH I MERAMA ZA SPREČAVANJE POVREDA ZABRANA

Član 190

Organi Škole dužni su da preduzimaju mere radi:

  1. obezbeđivanja ostvarivanja prava učenika;
  2. obezbeđivanja zaštite i bezbednosti učenika i zaposlenih;
  3. sprečavanja povreda zabrana diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zane­ma­rivanja, stranačkog organizovanja i delovanja i ponašanja koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo (u daljem tekstu: povrede zabrana).

Član 191

Mere iz prethodnog člana obuhvataju:

  1. primenu propisa i donošenje i primenu opštih akata u materiji ostvari­va­nja i zaštite prava učenika;
  2. primenu propisa i donošenje i primenu opštih akata u oblasti bezbed­nos­ti i zdravlja na radu i zaštite i bezbednosti učenika za vreme boravka u Školi i za vreme svih aktivnosti koje organizuje Škola;
  3. formiranje timova za sprovođenje i praćenje mera iz prethodnog člana;
  4. saradnju sa licima i agencijama licenciranim za oblast bezbednosti i zaštite na radu;
  5. saradnju sa sindikatom u Školi, učeničkim organizacijama i subjektima van Škole;
  6. postupanje u pojedinačnim slučajevima kršenja prava učenika, neobez­beđi­vanja zaštite i bezbednosti učenika i zaposlenih ili povreda zabrana;
  7. prikaz i analiza stanja ostvarivanja prava učenika, obezbeđivanja zaštite i bezbednosti učenika i zaposlenih i sprečavanja povreda zabrana u izveštajima o ra­du Škole i organa Škole.

Član 193

Škola je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod uče­ni­ka primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

U slučaju ispoljenog nasilja i/ili zlostavljanja u smislu odredaba Statuta od strane učenika, njegovog roditelja ili drugog odraslog lica nad nastavnikom, struč­nim saradnikom i drugim zaposlenim, protiv tih lica se podnosi prekršajna ili krivična prijava.

Član 194

Postupanje u Školi kao odgovor na nasilje i zlostavljanje sprovodi se prema Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, koji utvrđuje sadržaj i načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i na­či­ne za procenu rizika, načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, a do­no­si ga ministar.

Prepoznavanje neverbalnih oblika zlostavljanja učenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora i rekreacije i drugih oblika vaspitnoobrazovnog rada vrši se na osnovu bližih uslova koje propisuje ministar.

Član 195

Prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, učenika ili tre­ćeg lica u Školi vrši se na osnovu bližih kriterijuma koje zajednički propi­suju ministar i organ nadležan za pripremu propisa o ljudskim i manjinskim pravi­ma.

Član 196

Sastavni deo Školskog programa jesu i Program zaštite od nasilja, zlostav­lja­nja i zanemarivanja i programi pre­vencije drugih oblika rizičnog ponašanja, kao što su, naročito, maloletnička delinkven­cija, upo­tre­ba duvana, alko­hola i drugih psihoaktivnih supstanci.

Programi iz stava 1 ovog člana ostvaruju se kroz različite nastavne i slo­­bod­ne aktivnosti sa učenicima, zaposlenima, roditeljima u saradnji sa opštinom/gradom, u skladu sa utvrđe­nim potre­ba­ma.

U ostvarivanje programa iz stava 1 ovog člana uključuju se i fizička i prav­na lica sa teritorije opštine/grada, ustanove u oblasti kul­ture i spor­ta, vršnjački posrednici, kao i lica obučena za prevenciju i inter­ven­ciju u slu­čaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugih oblika ri­zičnog ponašanja. 

IX. OBAVEŠTAVANJE UČENIKA, RODITELJA UČENIKA, ZAPOSLENIH I DRUGIH LICA

Član 197

Učenici, roditelji učenika i zaposleni imaju pravo na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o svim pitanjima važnim za rad Škole i za ostvarivanje nji­hovih prava, obaveza i odgovornosti.

Obaveštavanje učenika, roditelja učenika i nastavnika, kao i drugih zaposlenih, vrši se putem elektronske pošte, sajta škole, DL platforme, SMS-ova i drugih sredstava obaveštavanja.

Član 198

Rad organa Škole je javan.

Javnosti nisu dostupni podaci čijim bi se otkrivanjem povredila obaveza čuvanja tajne.

Član 199

Škola je dužna da ima svoju internet stranu.

Član 200

Direktor može odobriti da se na oglasnoj tabli Škole i/ili na školskoj internet strani objave akti ili informacije.

O ostalim oblicima obaveštavanja učenika, njihovih roditelja i zaposlenih odlučuje direktor, u skladu sa svojom procenom.

Član 201

Školski odbor može odlučiti da sa pitanjima iz svoje nadležnosti upozna i širu javnost.

O potrebi da se šira javnost upozna sa pitanjima iz nadležnosti drugih or­ga­na Škole odlučuje direktor.

Član 202

Opšti akti organa Škole objavljuju se i omogućava se njihova dostupnost u skla­du sa odredbama Statuta.

X. POSLOVNA I DRUGA TAJNA

Član 203

Poslovnu tajnu predstavljaju podaci čije bi otkrivanje neovlašćenom licu moglo štetiti poslovanju Škole i/ili njenim zakonom zaštićenim interesima.

Član 204

Organi Škole, zaposleni i druga radno angažovana lica, kao i učenici, oba­vezni su da čuvaju poslovnu tajnu.

Obaveza čuvanja poslovne tajne ne završava se prestankom članstva u organu Ško­le, prestankom radnog angažovanja u Školi niti gubitkom svojstva učenika Škole.

Član 205

Organi Škole i zaposleni obavezni su da preduzimaju mere koje proizlaze iz njihove nadležnosti, odnosno opisa poslova sa ciljem zaštite podataka koji pred­sta­vljaju poslovnu tajnu.

Član 206

Podaci koji čine poslovnu tajnu utvrđeni su zakonom i opštim aktom Škole.

To su, pre svega, podaci:

  1. u vezi sa obezbeđenjem školske imovine i objekata;
  2. o platama, naknadama plata i drugim primanjima zaposlenih;
  3. o ponudama za zaključenje ugovora i o zaključenju ugovora u poslovanju Škole.

Osnivački odbor donosi odluku o tome koji će se podaci smatrati poslovnom tajnom, u skladu sa zakonom i opštim aktom Škole.

Član 207

Obaveze organa Škole i zaposlenih u odnosu na podatke koji predstavljaju po­slovnu tajnu ispunjavaju se i kada je reč o drugoj vrsti tajne čije je čuvanje obavezno.

XI. OPŠTI AKTI ŠKOLE

Član 208

Opšte akte Škole (u daljem tekstu: opšti akti) donosi Osnivački odbor, osim opštih akata čije je donošenje zakonom ili Statutom stavljeno u nadležnost dru­gih organa.

Član 209

O blagovremenom donošenju opšteg akta vodi računa sekretar i sa tim ciljem se obrazloženom pisanom inicijativom obraća organu nadležnom za donošenje opšteg akta.

Organ nadležan za donošenje opšteg akta može pokrenuti postupak dono­še­nja takvog akta i po sopstvenoj inicijativi.

Inicijativu iz stava 1 ovog člana mogu da pokrenu i:

  1. direktor;
  2. predsednik ili član Školskog odbora;
  3. Nastavničko veće;
  4. Savet roditelja;
  5. Učenički parlament.

Član 210

Organ nadležan za donošenje opšteg akta obavezan je da u najkraćem mogućem roku razmotri inicijativu i da o svom stavu, bez odlaganja, u pisanom obliku, obavesti pokretača.

Član 211

Ako inicijativa za donošenje opšteg akta bude prihvaćena, sekretar izrađuje nacrt opšteg akta u roku koji mu odredi organ nadležan za donošenje tog akta.

Nacrt i predlog Razvojnog plana izrađuje Stručni aktiv za razvojno planira­nje, a nacrt i predlog Školskog programa izrađuje Stručni aktiv za razvoj školskog programa.

Na osnovu dostavljenog nacrta organ nadležan za donošenje opšteg akta ut­vr­đuje predlog tog akta i o tom predlogu donosi odluku.

Član 212

Utvrđivanje predloga i donošenje odluke o predlogu opšteg akta čije je do­no­šenje u nadležnosti Osnivačkog odbora sprovodi se po postupku za donošenje odluka tog organa. 

Utvrđivanje predloga i donošenje odluke o predlogu opšteg akta čije je dono­šenje u nadležnosti drugog organa Škole sprovodi se po odredbama koje uređuju odlučivanje tog organa.

Član 213

Postupak donošenja opšteg akta primenjuje se i na donošenje izmena i/ili dopuna opšteg akta.

Član 214

Opšti akti ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovo­rima, Ustavom, zakonom, podzakonskim aktom niti kolektivnim ugovorom.

Član 215

Autentično tumačenje opštih akata daje organ koji ih je doneo i takvo tuma­čenje je sastavni deo opšteg akta na koji se odnosi.

Opšti akti, uključujući i Godišnji plan rada, Razvojni plan i Školski pro­gram, objavljuju se na oglasnoj tabli Škole najkasnije 2 dana od dana donošenja.

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova objavljuje se u roku od 2 dana od dana dobijanja saglasnosti za taj akt od strane Osnivačkog odbora.

Akti iz stava 1 ovog člana na oglasnoj tabli Škole ostaju najmanje 8 dana od dana objavljivanja.

Član 216

O objavljivanju opštih akata staraju se direktor i sekretar.

Sekretar na donetom opštem aktu, pre objavljivanja, upisuje delovodni broj i da­tum pod kojim je opšti akt zaveden, kao i datum objavljivanja.

Po isteku roka od 8 dana, koliko najmanje opšti akt treba da stoji na og­las­noj tabli, sekretar na njega upisuje datum stupanja na snagu, potpisuje se i overava svoj potpis pečatom Škole.

Član 217

Statut i ostala opšta akta, uključujući i Godišnji plan rada, Razvojni plan i Školski program, čuvaju se u školskoj arhivi i dostupni su učenicima, roditeljima učenika i zaposlenima za čitanje u prostorijama Škole.

XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 218

Škola je obavezna da opšte akte donete pre stupanja na snagu Statuta usag­lasi sa Statutom, najkasnije u roku od tri meseca od stupanja na snagu Statuta.

Do stupanja na snagu opštih akata usaglašenih sa Statutom primenjivaće se opšti akti doneti pre stupanja na snagu Statuta ako nisu u suprotnosti sa njegovim odredbama.

Završne odredbe

Član 219

Danom stupanja na snagu Statuta prestaje da važi Statut Škole zaveden pod brojem 346-1/2018, od 1. 11. 2018. godine.

Član 220

Statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Škole, sa izuzetkom odredaba člana 35 koje se primenjuju od školske 2019/20. godine.

Predsednik Osnivačkog odbora

 

___________________________

Biljana Tadić Kuleto

Statut je zaveden pod delovodnim brojem 150-1/2019, objavljen je na oglasnoj tabli Škole dana 30. 4. 2019. godine, a stupio je na snagu dana 9. 5. 2019. godine.

 

Sekretar Škole

 

____________________________

Miloš Prodanović

 

Savremena gimnazija

Predupis za generaciju 2020/21. je otvoren!

Kliknite na ovaj link da se prijavite »
Prezadovoljna sam i ponosna sam što sam roditelj učenika Savremene gimnazije. Već pri prvom susretu sa rukovodstvom škole, kada sam se interesovala o upisu svog deteta, uvidela sam sa koliko ljubavi, entuzijazma i profesionalizma pristupate svom radu. Bila sam zadivljena pristupom, idejama i načinom rada. Tako nešto postoji i kod nas! Ne treba Vam dugo da shvatite da je to škola koju biste poželeli svakom detetu. Kreativnost, savremena tehnologija , kvalitetno obrazovanje, ali pre svega ljudskost koja odiše u školi, čine ovu školu drugačijom koja s pravom po meni nosi naziv, Savremena gimnazija. Sa ovakvim pristupom od samog početka, uspeh ove škole, a i naše dece sa vama, je neizbežan. Sve čestitke! Jelena Đorđević, Andrijina mama
Savremena u svakom smislu, naša škola pruža funkcionalno znanje i dobru pripremu za visoke škole i fakultete u Srbiji i inostranstvu. Primenom savremene i kreativne metodike nastave, u kojoj su nastava i procena dostignuća učenika usklađeni sa najvišim standardima postignuća za kraj opšteg srednjeg obrazovanja, naša škola temeljno i kvalitetno unapređuje jezičku, matematičku, naučnu, umetničku, kulturnu, tehničku i informatičku kompetenciju – što je neophodno za nastavak obrazovanja i dalji profesionalni razvoj. Kabinetska nastava je propraćena upotrebom interaktivnih tabli i edukativnog softvera, a praktična istraživačkim radom i kritičkim razmišljanjem.

Preuzmite informator Savremene gimnazije

Pred vama je najnoviji informator Savremene gimnazije u kome ćete pronaći sve važne informacije o školi.

Preuzmite informator i saznajte:

  • Razlike između Kembridž, Kombinovanog i Nacionalnog programa
  • Detaljan nastavni plan za svaki program
  • Uslove upisa
  • Pogodnosti koje škola pruža
  • Razloge zašto je SG najbolji izbor baš za vas
  • Više o jedinstvenom i kreativnom nastavnom pristupu
  • Kako tehnologijom i savremenim konceptom do lakšeg i zanimljivijeg učenja
  • Šta je Google Classroom Technology
  • Kako obezbediti prohodnost na sve svetske fakultete
  • Još mnogo toga...

Unesite podatke i preuzmite svoj primerak informatora Savremene gimnazije.