Prva nedelja nove savremene školske godine, sada već tradicionalno, obeležena je zanimljivim časovima u „učionici bez zidova”. Na taj način Savremena gimnazija nastavlja da bude inspirativna sredina koja podstiče kreativnost i akademski razvoj svojih učenika i van učionice.
Prvi razred: Krstarenje Savom i Dunavom, kalemegdanska potraga za blagom i susret sa biologijom Dunava
Nakon prvog školskog dana i upoznavanja sa novom školom, učenici prvog razreda Savremene gimnazije imali su priliku da već u ponedeljak iskuse kako izgleda savremeni školski život.
Sa svojim profesorima otisnuli su se na krstarenje Dunavom i Savom kako bi sagledali Beograd iz malo drugačije perspektive. Dok su plovili pored kasarne rečne mornarice, Ratnog ostrva, Kule Nebojša, Muzeja savremene umetnosti i ostalih znamenitosti, gimnazijalci su postavljali brojna pitanja i od svojih profesora dobijali odgovore o neobičnim detaljima iz bogate istorije srpske prestonice.
Pogledajte zbog čega je ovo krstarenje bilo posebno upečatljivo za savremene prvake.
Ali tu nije bio kraj časovima na otvorenom, jer su savremeni prvaci u petak posetili Kalemegdan, gde su pomoću mapa i karata rešavali zagonetke, pronalazili obeležena mesta i uspešno tragali za blagom. Dok su se na krstarenju međusobno bolje upoznali, savremeni prvaci su u potrazi za blagom probudili takmičarski i ojačali istraživački duh. Cilj kalemegdanske potrage za blagom je da učenike upozna sa znamenitostima Kalemegdana, kao i da ih podstakne da pokažu svoje znanje iz osnovne škole, a sve to na zabavan način i uz timski rad i nagradu za obavljene zadatke.
Kako je izgledala ova uzbudljiva potraga pogledajte u videu.
Radionice na otvorenom nastavljene su u Centru „Mali Dunav”, gde su učenici dobili mogućnost da posete javni akvarijum sa dunavskim vrstama riba, zoo-vrt sa vodenim pticama, malu vodenu botaničku baštu, oazu barskih kornjača, alasku kolibu – muzej ribarstva, kuću na vodi – sojenicu, kutak posvećen njenom veličanstvu vodi, ostrvo evolucije, kutak posvećen nevidljivim vodenim stvorenjima, praistorijsko ribarsko naselje, kao i da okušaju sreću u ribolovu, plove „Malim Dunavom” i još mnogo toga.
Drugi razred: Hajd park, šta krije Topčider i Vinča
Zanimljivu logičku, ali i fizičku igru pažljivo su osmislili profesori Savremene gimnazije kako bi učenici na što jednostavniji i interesantniji način naučili nešto novo i razvijali problemsko razmišljanje. Profesor geografije Ivan Matejić napravio je posebne mape pomoću kojih su učenici nastojali da što pre stignu do cilja. Kao i tokom stvarnog snalaženja u prirodi, mapa i kompas bili su sredstva za pronalaženje tačne lokacije. U tome su učenicima mnogo pomogli i njihovo znanje, strategija i spretnost.
U turi po Topčideru učenici su imali priliku da čuju poučne priče o jednom od najlepših beogradskih parkova, kao i o Miloševom konaku, Mašinom majdanu i drugim manje poznatim zanimljivostima ovog dela grada.
Savremeni gimnazijalci u Vinči nisu bili samo aktivni slušaoci već su imali i malo drugačije zadatke. Na osnovu pročitanih članaka i projektovanog filma diskutovali su o ledenom dobu i evoluciji, a sa kustosom muzeja pogledali su aktuelnu izložbu i čuli interesantne priče u vezi sa postavkom, što im je pomoglo da razumeju početke čovečanstva. Kreativnost, maštovitost i timski duh nisu manjkali savremenim gimnazijalcima ni u takmičenju „Kameno vs. moderno doba”, koje im je pomoglo da uvide razlike između života u preistoriji i života savremenog doba. Osim toga, pokazali su da im je ova tema nakon posete bila mnogo jasnija. Kako bi ovo putovanje kroz vreme bilo još zabavnije, gimnazijalci su prilikom posete „uskočili u cipele” jednog običnog Vinčanca, a inspirativne asocijacije iz Vinče slikovito su opisali u svojim dnevnicima.
Pogledajte kako je izgledao čas istorije u Vinči.
Treći razred: Dorćol tura, upoznajte „Jevremovac” i avalska učionica na otvorenom
Ni učenici trećeg razreda Savremene gimnazije nisu imali ništa manje interesantnu prvu školsku nedelju.
Na turi po Dorćolu, koji je dobio ime po turskom izrazu „Dörtyol”, što znači „četiri puta”, učenici su saznali da se u vreme Turaka na uglu ulica Kralja Petra, Cara Dušana i Dubrovačke nalazila velika raskrsnica četiri trgovačka puta, koja su vodila ka Istanbulu, Vidinu, Beču i Dubrovniku. Dok su obilazili ovaj stari deo grada, njihovi profesori su im otkrili brojne priče, zanimljivosti i činjenice u vezi sa građevinama i spomenicima pored kojih svakodnevno prolaze, a o kojima mogu još mnogo toga saznati.
Zidove svojih učionica u utorak su zamenili raskošnom oazom prirode koja se nalazi u samom centru Beograda, u Botaničkoj bašti „Jevremovac”. Od 2004. godine u okviru ove bašte nalazi se i Japanski vrt, koji su učenici imali priliku da posete, te su saznali da kamen predstavlja sveti objekat u Japanu u kome, prema narodnom verovanju, prebivaju duhovi, dok tri kamena u grupi simbolizuju trijadu neba, zemlje i čoveka. Tokom obilaska staklenika čuli su brojne interesantne priče i upoznali se sa oko 1.000 različitih tropskih, suptropskih i mediteranskih vrsta biljaka, grupisanih geografski i ekološki.
Na našoj najbližoj planini, Avali, za učenike je organizovana škola na otvorenom, u kojoj su se, pored boravka na svežem vazduhu i uživanja u neverovatnom pogledu, prisetili znanja i saznali nešto novo iz srpskog i engleskog jezika, filozofije, istorije i geografije. Na Avali su testirali izdržljivost na času fizičkog, ali i nastojali da dokažu da su kao maturanti bolji u znanju i spremniji za sve izazove koji su pred njih postavljeni.
Četvrti razred: Zemunska trka, Beograd ispod Beograda i šta krije Kosmaj
Na različitim lokalitetima u Zemunu maturanti su se dobro zabavili i mnogo naučili rešavajući zagonetke. Po ugledu na svetski događaj „The Amazing Race”, u okviru svojih timova do cilja su stigli najdomišljatiji i oni koji su pokazali svoje pravo znanje.
Šetnja podzemnim lokalitetima Beograda otkrila je učenicima njegove najskrivenije tajne! Beograd je grad sa bogatom istorijom i nasleđem, a tura „Podzemni Beograd” jedan je od najboljih i najinteresantnijih načina da se upoznaju tajne ovog grada i njegovi neobični, podzemni lokaliteti, od kojih svaki ima posebnu draž. Usledila je šetnja Kalemegdanom sve do Rimskog bunara, čije legende neće nikoga ostaviti ravnodušnim, zatim uzanim hodnicima Vojnog bunkera iz vremena Informbiroa, koji otkriva brojne tajne i političke igre između velikih sila nakon Drugog svetskog rata, sve do velikog barutnog magacina, čuvene Barutane, gde se danas nalazi lapidarijum sa jedinstvenom arheološkom zbirkom u kojoj se čuvaju sarkofazi, nadgrobni spomenici, kao i žrtvenici sa teritorije Beograda i cele Srbije. Poseta svim ovim lokalitetima oslikala je neobičnu istoriju Beograda, različite ljudske sudbine i legende o njima koje vekovima podstiču znatiželju poznavalaca istorije i kulture.
Kako je izgledalo otkrivanje podzemnog Beograda pogledajte u videu.
Ko voli da šeta šumom, otkriva lepe krajeve i mesta gde su se vodile bitke u prošlosti, a da ne putuje daleko od Beograda, na pravom je mestu. Pored pešačke ture i upoznavanja sa prirodnim i antropogenim vrednostima (spomenik posvećen Kosmajsko-posavskom partizanskom odredu, spomen-kosturnica podignuta u čast stradalima u Prvom svetskom ratu), učenici su imali i nastavu u „učionici bez zidova”, a koje zanimljivosti u vezi sa ovim lokalitetom su saznali tom prilikom pogledajte u videu.
Savremeni sportski dan u Sportskom centru „Kovilovo”
Nakon mentalnog razgibavanja na red su došle i fizičke aktivnosti u prirodi.
Sa svojim profesorima učenici su posetili Sportski centar „Kovilovo”, gde su pokazali svoju spremnost, veštine i sposobnosti.
Savremeni gimnazijalci raznim disciplinama poput neobičnog fudbala u parovima, navlačenja konopca, šutiranja trojki, sprint iks-oksa itd. Savremeni sportski dan bio je najzanimljiviji učenicima prvog i drugog razreda, koji su se trudili da daju svoj maksimum.
