Kakve veze imaju krofne, albanska golgota i „Plava grobnica”? Polazeći od toga da je osnov za uspešno obrađenu temu dobra motivacija učenika, profesorka srpskog jezika i književnosti Zorana Putniković je učenicima III-1 na čas donela krofne, uvodeći ih u priču tako što je povezala odlomak iz romana „Dan šesti” Rastka Petrovića sa temom „Plave grobnice” Milutina Bojića.
Sanjao je krofne. Vruće krofne. Ništa drugo, samo to. Čak ni tanjir na kome su. Jedan dug, veliki san o vrućim krofnama, o njihovom osvetljenom, žutom, zračnom obliku, okruženom nekim oreolom, o njihovom mirisu, o žudnji da i unutrašnjošću usta oseti njihov ukus.
Zaspao je nemajući pojma o vremenu i mestu na kome je. Najpre je gubio svest. Gubio je svest nekoliko puta u toku tog dana. U takvom je stanju i zaspao. Noć je bila hladna i hladnoća ga je najzad u zoru rastreznila. Ipak je za sve vreme sanjao vruće krofne. (Rastko Petrović, „Dan šesti”)
Nakon čitanja ovog odlomka, zajedno su došli do zaključka o tome koliko smo kao generacija srećni i u povlašćenom položaju, kao i da je neophodno da znamo kakve i kolike žrtve su podneli naši preci da bismo mi danas imali sve što imamo i bili ono što jesmo.
Predavanje Mateja Petrovića o uzroku Prvog svetskog rata i povlačenju preko Albanije nagrađeno aplauzom
Istorijsku pozadinu uzroka Prvog svetskog rata i povlačenja preko Albanije predočio nam je učenik Matej Petrović, koji je u svom predavanju na izuzetan način obuhvatio sve važne aspekte ovog istorijskog perioda, stavljajući poseban akcenat na herojstvo srpskog naroda. Drugi učenici su sa pažnjom slušali njegovo izlaganje i videlo se da im je ova tema, obrađena na ovakav način, sada mnogo jasnija. Matej je na kraju predavanja dobio veliki, zasluženi aplauz i čestitke za odlično obrađenu temu.
Izuzetna empatičnost i želja učenika da saznaju još više o našoj prošlosti
Na pomenutom dvočasu dotakli su se i heroja Prvog svetskog rata: Milunke Savić, Momčila Gavrića, Sofije Jovanović, Dragutina Gavrilovića, kao i drugih ličnosti koje su obeležile ovaj period (slavnih vojskovođa, kralja Petra I i Makrene Spasojević, jedinog civila na svetu kome je vladar podigao spomenik). Mnogi drugi, nepoznati istoriji, ali ništa manje hrabri, sahranjeni su u Plavoj grobnici, a istoimena pesma Milutina Bojića odaje počast svima onima koji su patili i stradali u albanskoj golgoti.
Razlog iz kog je profesorka odlučila da na ovakav način motiviše đake za obradu pesme je taj što je kod učenika ovog odeljenja primetila da, kada se povede priča o stradanjima i rodoljublju srpskog naroda, pokazuju izuzetnu empatičnost i želju da saznaju još više o našoj prošlosti. Kako je nastava srpskog jezika i književnosti često povezana sa istorijom, a ima i važnu vaspitnu ulogu, izvesno je da je učenicima važno rasvetliti istorijske okolnosti u kojima se našao srpski narod. Time se ostvaruju dva cilja: učenici mnogo bolje razumeju kontekst u kom je nastalo književno delo i sa tih časova odlaze ponosniji što su pripadnici ovog naroda.
