Poseban trenutak ovogodišnje ceremonije dodele diploma obeležila je učenica Anastasija Macut (III2), koja se bavi pisanjem poezije i koja je svojim stihovima uputila iskrenu i emotivnu posvetu maturantima Savremene gimnazije.
Njena pesma govori o prolaznosti školskih dana, prijateljstvima koja oblikuju odrastanje i vrednosti trenutaka koje često prepoznamo tek kada postanu uspomena. Kroz nežne i promišljene stihove, Anastasija podseća da se najlepši delovi mladosti kriju upravo u svakodnevici – u razgovorima na hodnicima, zajedničkom smehu, pogledima kroz prozor učionice i jednostavnom „vidimo se sutra“.
Pesma posvećena maturantima
Godine nas nauče
Godine nas nauče
da čovek ne prepozna
najvažnije trenutke onda
kada se događaju.
Dok traju,
liče na svakodnevicu.
Na umor i jutra kada kasnimo
ili pogled kroz prozor tokom časa.
Na glasove iz hodnika,
više ih i ne primećujemo
jer verujemo da će zauvek biti tu.
Onda dođe jedno veče poput ovog,
shvatimo da je prolaznost
uvek bila tiho prisutna među nama.
Večeras ne završavate
samo školovanje –
završava se doba spore mladosti.
Godine će prolaziti brže.
Ljudi će dolaziti i odlaziti bez najave.
Neke razgovore se neće ponoviti.
Neke ljude nećete uspeti da zadržite,
ma koliko vam značili.
Važno je da čovek
na vreme nauči
da ne potcenjuje
ono što ima dok traje.
Jer tek kasnije shvatimo
koliko je vredelo jedno poznato lice u klupi,
jedno „vidimo se sutra”,
jedan smeh koji se ponavljao svakog dana
dok smo bili uvereni
da će život uvek izgledati ovako.
Mladost veruje
da je život
tek ono što dolazi.
Istina je da se sve dešava
upravo sada,
u neprimetnim trenucima,
misleći da su obični.
Bićete na različitim stranama
jednog dana kada vas umore
poslovi, gradovi, obaveze i ljudi.
Čovek ne čezne za prošlošću
zbog vremena,
već zbog osećaja pripadnosti
bez napora.
A retko gde pripadamo
kao u godinama
zajedničkog odrastanja.
Pre nego što vaše kape
polete u vazduh,
i svačiji put tek krene –
zastanite na trenutak.
Ne da biste zapamtili događaj,
već kako biste se setili
uvek jedni drugih.
Osećaj pružen od ljudi
traje duže
od bilo kog papira.
Glas mlade generacije
Pesma nije samo oproštaj od školskih klupa, već i podsetnik da se život gradi od naizgled običnih trenutaka. Govori o pripadnosti, prijateljstvu i ljudima koji ostavljaju trag mnogo duže od bilo koje diplome ili priznanja.
U vremenu kada se putevi razdvajaju i počinju nova životna poglavlja, Anastasijini stihovi pozivaju maturante da zastanu, osvrnu se i sa sobom ponesu ono najvrednije – uspomene, zajedništvo i ljude koji su ih pratili na putu odrastanja.
Ponosni na talenat naših učenika
Savremena gimnazija neguje kreativnost i podstiče učenike da svoje misli, emocije i ideje izraze kroz umetnost. Anastasijina pesma još jednom je pokazala koliko mladi ljudi imaju snagu da rečima dodirnu srca svojih vršnjaka i ostave trajnu uspomenu na jedan od najvažnijih trenutaka u njihovom životu.
Zahvaljujemo Anastasiji Macut na ovom posebnom poklonu generaciji maturanata – pesmi koja će, verujemo, dugo živeti u njihovom sećanju i podsećati ih da su najvredniji trenuci često upravo oni koji deluju sasvim obični.
