Može li se jedna književna priča ispričati bez ijedne reči? Kako izgledaju emocije koje u nama probudi knjiga i koje boje imaju likovi, događaji i poruke koje dugo pamtimo? Učenici drugog razreda Savremene gimnazije pokazali su da književnost ne živi samo na stranicama knjiga – ona može da se pretoči i u linije, oblike i boje.
Na časovima Srpskog jezika i književnosti, zajedno sa svojom profesorkom Marijom Pilčević Tomašević, učenici su krenuli na neobično umetničko putovanje, povezujući dva naizgled različita, a zapravo veoma bliska sveta – svet književnosti i svet likovne umetnosti.
Umesto uobičajene analize književnog dela, dobili su zadatak da svoje čitalačko iskustvo izraze na drugačiji način: da odabranu knjigu predstave crtežom i bojom, bez oslanjanja na reči.
Od pročitanih stranica do sopstvenog umetničkog izraza
Učenici su imali slobodu da izaberu književno delo koje je na njih ostavilo najsnažniji utisak, probudilo posebne emocije ili ih podstaklo na razmišljanje o životu, ljudima i svetu koji ih okružuje.
Mogli su da se opredele za dela iz školske lektire, ali i za knjige koje su samostalno otkrivali i čitali.
Njihov zadatak nije bio da jednostavno ilustruju određenu scenu, već da prenesu lični doživljaj književnog dela – ono što ih je dotaklo, iznenadilo, uznemirilo ili inspirisalo.
Tako su književni junaci, simboli, događaji i ideje dobili nove oblike, a svako likovno ostvarenje postalo je jedinstveno tumačenje jedne književne priče.
Jer istu knjigu možemo pročitati, a iz nje poneti sasvim različite utiske.
Možeš li da prepoznaš knjigu na osnovu slike?
Posebno zanimljiv deo časa usledio je nakon završetka radova.
Učenici su posmatrali likovna ostvarenja svojih drugova i pokušavali da prepoznaju koje se književno delo krije iza prikazanih linija, boja i simbola.
Svaki rad postao je mala umetnička zagonetka.
Kada bi otkrili o kom je delu reč, zajedno su razgovarali o njegovom autoru, sadržaju, likovima i porukama. Zatim su reč dobijali i sami autori crteža – Savremeni gimnazijalci – koji su objašnjavali zašto su izabrali baš to delo i šta su želeli da izraze svojim umetničkim prikazom.
Na taj način čas se pretvorio u prostor za razmenu različitih čitalačkih iskustava, ličnih doživljaja i kreativnih ideja.
Učenici su istovremeno bili čitaoci, likovni stvaraoci, tumači i kritičari, otkrivajući koliko različitih značenja jedno književno delo može da ponese.
Kada se umetnosti susretnu, učenje dobija novu dimenziju
Ovakav pristup nastavi omogućava učenicima da književnost dožive na mnogo dubljem i ličnijem nivou.
Povezivanjem književne i likovne umetnosti razvijaju se kreativnost, sposobnost interpretacije, simboličko mišljenje i veština izražavanja sopstvenih stavova. Istovremeno, razgovor o radovima podstiče učenike da pažljivo slušaju jedni druge, argumentuju svoja tumačenja i uvažavaju različite perspektive.
Interdisciplinarno povezivanje znanja postalo je važan deo svakodnevne nastave u Savremenoj gimnaziji, jer učenicima pruža mogućnost da ono što uče ne posmatraju kao izdvojene činjenice, već kao znanja koja se međusobno dopunjuju.
Na času profesorke Marije Pilčević Tomašević upravo je ta povezanost došla do izražaja: književnost je postala inspiracija za likovno stvaralaštvo, a likovna umetnost otvorila je prostor za nova književna tumačenja.
I možda je upravo u tome najveća lepota ovog zadatka – što su učenici otkrili da se priča ne završava kada zatvorimo knjigu. Ona nastavlja da živi u našim mislima, osećanjima i stvaralaštvu, ponekad i kroz jednu jedinu liniju ili boju.
