Postoje sportovi u kojima rezultat zavisi od snage, brzine ili preciznosti jednog sportiste. A postoje i oni u kojima se uspeh gradi u tišini – kroz poverenje, strpljenje i gotovo nevidljivu komunikaciju između dva bića.
Upravo takav sport izabrala je Sofija Bešlić, učenica III razreda Savremene gimnazije, koja se uspešno bavi dresurnim jahanjem.
Ljubav prema konjima i jahanju pojavila se još dok je bila mlađa, ali je Sofija vrlo brzo shvatila da za nju to neće ostati samo hobi.
Posebno ju je privukao odnos između jahača i konja – činjenica da se do rezultata ne može doći bez vremena, strpljenja i uzajamnog poverenja.
„Svaki konj je drugačiji i potrebno je mnogo rada da bi se izgradilo pravo poverenje. Upravo zbog toga je jahanje poseban sport – ne zavisi sve samo od jednog sportiste, već od toga koliko dobro jahač i konj funkcionišu kao tim“, objašnjava Sofija.
Sport u kojem se snaga krije iza lakoće
Sofija se bavi dresurnim jahanjem, disciplinom koja zahteva izuzetnu preciznost, kontrolu, koncentraciju i sklad između konja i jahača. Iako posmatraču ponekad može izgledati kao da jahač gotovo neprimetno usmerava konja kroz niz pokreta, iza te lakoće stoje sati treninga i veliki fizički i mentalni napor.
Svaki pokret jahača ima značenje, a cilj je upravo suprotan od pokazivanja napora – sve treba da izgleda prirodno, skladno i gotovo jednostavno.
Iza jednog sata provedenog u sedlu krije se, međutim, mnogo više vremena i obaveza. Pre treninga potrebno je pripremiti konja i opremu, a nakon njega konja rashladiti, srediti i proveriti da li je sve u redu. Zbog toga je za Sofiju jahanje odavno postalo mnogo više od sportskog treninga.
To je i svakodnevna lekcija iz odgovornosti.
Strpljenje kao jedna od najvažnijih pobeda
Možda najveće lekcije koje je Sofija dobila kroz ovaj sport nemaju veze sa medaljama i plasmanima.
Jahanje ju je, kaže, naučilo da ne može svaki trening biti savršen. Ono što jednog dana ide bez greške već sledećeg može predstavljati izazov. Konji, baš kao i ljudi, imaju svoje raspoloženje, reakcije i dobre i loše dane.
Zato su smirenost, upornost i spremnost da se pokuša ponovo jednako važne kao sportska veština.
„Ovaj sport me je naučio da budem upornija, disciplinovanija i odgovornija i van jahanja“, ističe Sofija.
Posebno mesto u tom procesu zauzima poverenje.
Konj veoma lako prepoznaje nervozu, nesigurnost i napetost jahača, pa je Sofija vremenom naučila koliko je važno da kontroliše i sopstvene emocije – naročito pred takmičenje.
Prava povezanost između jahača i konja ne nastaje preko noći. Ona se gradi mesecima i godinama zajedničkog rada, sve dok pokreti, reakcije i signali ne postanu gotovo zajednički jezik.
Od treninga do takmičarske arene
Pripreme za takmičenja počinju mnogo pre izlaska pred sudije. Sofija sa svojim trenerom uvežbava program, ispravlja detalje i radi na tome da svaki element bude što precizniji. Uz trening dolaze priprema opreme, briga o konju i organizacija svega što prati nastup.
A onda dolazi trenutak ulaska u arenu.
Trema postoji, priznaje Sofija, ali kada nastup počne, sve ostalo nestaje – ostaju samo program, konj i koncentracija na ono što su zajedno pripremali.
Sofija je nastupala i u kategoriji dece tokom 2023. i 2024. godine, a svako takmičenje za nju predstavlja posebno iskustvo. Neke nastupe pamti po rezultatu, druge po napretku u odnosu na prethodno takmičenje, a pojedine jednostavno po osećaju da su ona i njen konj uspeli da pokažu ono na čemu su dugo i predano radili.
Upravo u tome vidi jednu od najvećih vrednosti svog sporta – uspeh nije samo osvojeno mesto. Ponekad je najveća pobeda kada nešto što je dugo predstavljalo prepreku konačno uspe.
Škola, treninzi i vikendi na takmičenjima
Ozbiljno bavljenje sportom zahteva i dobru organizaciju. Sofijini dani često ne završavaju poslednjim školskim časom – nakon nastave odlazi u štalu, dok su vikendi neretko rezervisani za treninge i takmičenja.
Uskladiti školske obaveze sa sportom nije uvek jednostavno, ali kada nešto zaista voli, Sofija takav ritam ne doživljava samo kao obavezu.
Vreme provedeno sa konjima za nju je postalo sastavni deo svakodnevice i nešto bez čega teško može da zamisli svoju rutinu.
A najlepši trenutak?
Onaj kada posle mnogo pokušaja, treninga i strpljenja nešto konačno uspe upravo onako kako je zamišljeno.
Tada svaki sat rada dobija smisao.
Mnogo više od sporta
Za Sofiju Bešlić jahanje je danas mnogo više od sportske discipline. Ono je spoj ljubavi prema konjima, odgovornosti, poverenja, samokontrole, discipline i želje za stalnim napretkom.
Kroz godine provedene u sedlu stekla je iskustva, prijateljstva i uspomene, ali i naučila mnogo o sebi. Njena želja je da nastavi da napreduje, takmiči se i ostvaruje sve bolje rezultate, ne gubeći pritom ono zbog čega je sve i počelo – radost koju oseća svaki put kada dođe među konje.
Jer u dresurnom jahanju uspeh se ne meri samo medaljama. Meri se i poverenjem koje se godinama gradi, strpljenjem kada nešto ne ide, hrabrošću da se pokuša ponovo i trenutkom u kojem jahač i konj, posle bezbroj sati zajedničkog rada, postanu pravi tim.
Sofiji želimo mnogo uspeha na budućim takmičenjima, još mnogo lepih trenutaka u sedlu i da sa istom posvećenošću nastavi da pomera sopstvene granice.
