Ima li života na Marsu? Kako organizmi opstaju u najekstremnijim uslovima? Može li život postojati na ledenim mesecima i koliko je naučna fantastika zapravo bliska nauci?
Odgovore na ova i mnoga druga pitanja učenici Savremene gimnazije potražili su tokom vikenda 3. i 4. oktobra, kada su, na poziv nastavnice fizike Ane Pantić, prisustvovali seriji predavanja u beogradskom Planetarijumu u organizaciji Astronomskog društva „Ruđer Bošković”.
Dva dana posvećena astronomiji, astrobiologiji i istraživanju svemira pokazala su da se neki od najzanimljivijih časova nauke mogu održati daleko od školskih klupa – ispod kupole Planetarijuma i zvezdanog neba.
Ima li života na Marsu?
Subotnje druženje počelo je okupljanjem ispred Biblioteke grada Beograda, odakle su se učenici sa nastavnicom Anom Pantić uputili ka Donjem Kalemegdanu i Planetarijumu.
Već sam prostor, sa velikom kupolom i sedištima raspoređenim poput amfiteatra, najavio je drugačije iskustvo od onoga na koje su učenici navikli u učionici.
Prvo predavanje nosilo je pitanje koje već dugo zaokuplja i naučnike i ljubitelje svemira – „Ima li života na Marsu?”
Uz upečatljiv vizuelni sadržaj, učenici su imali priliku da razmišljaju o uslovima na Crvenoj planeti i mogućnostima postojanja života van Zemlje. Koliko je tema zainteresovala publiku najbolje je pokazala diskusija nakon predavanja, tokom koje su se nizala pitanja i razmišljanja učesnika.
Ekstremofili na „optuženičkoj klupi”
Usledilo je predavanje „Slučaj ekstremofila”, koje je na posebno kreativan način povezalo biologiju, fiziku i astrobiologiju.
Umesto klasičnog izlaganja, predavačica je publiku smestila u zamišljenu sudnicu, u kojoj su se kroz uloge tužioca, odbrane i sudije – uz likove poznate iz popularne kulture – razmatrali ekstremofili, organizmi sposobni da opstanu u uslovima koji bi za većinu živih bića bili nemogući.
Originalan pristup izazvao je posebno oduševljenje učenika i otvorio brojna nova pitanja. Razgovor se nastavio i tokom pauze, kada su učenici razmenjivali utiske i diskutovali o onome što su čuli.
Kada se ugase svetla, počinje putovanje kroz svemir
Veče je bilo rezervisano za ono što se u Planetarijumu posebno iščekuje – planetarijumsku projekciju.
U prvom delu učenici su kroz projekcije posmatrali planete, galaksije i druge svemirske objekte, dok je drugi deo zahtevao nešto što danas nije uvek jednostavno – potpuno odlaganje telefona i uklanjanje svih izvora svetlosti.
Kada je prostor utonuo u mrak, iznad učenika se pojavilo zvezdano nebo.
Uz pomoć laserskog pokazivača, direktor Planetarijuma predstavio je sazvežđa vidljiva u različitim periodima godine i najznačajnije zvezde koje ih čine. Iz mraka su se povremeno čula pitanja učenika, a posebno interesovanje izazvao je odnos između stvarnih sazvežđa na noćnom nebu i sazvežđa po kojima su nazvani horoskopski znaci.
Nakon nekoliko sati provedenih u istraživanju svemira, povratak do Biblioteke grada Beograda protekao je u razgovoru i sabiranju utisaka sa dana koji je bio ispunjen novim saznanjima.
Od naučne fantastike do ledenih svetova
Astronomski vikend za Savremene gimnazijalce nije završen u subotu.
U nedelju je usledio novi ciklus predavanja, a posebnu zainteresovanost izazvale su teme „Astrobiologija kroz naučnu fantastiku” i „Život na ledenim mesecima”.
Predavanjima je sa nastavnicom Anom Pantić prisustvovala i Fiona Šumaković, prošlogodišnja takmičarka iz fizike.
Posebno iznenađenje bilo je predavanje koje je astrobiologiju povezalo sa naučnom fantastikom.
Čak i za one koji ovaj žanr inače ne biraju, pokazalo se koliko filmovi i književnost mogu biti zanimljiva polazna tačka za razgovor o ozbiljnim naučnim pitanjima – od života na drugim planetama do granica onoga što danas smatramo mogućim.
Uz nova znanja, stigle su i preporuke za filmove naučne fantastike koje sada, posle jednog ovakvog predavanja, možda vredi pogledati drugačijim očima.
Radoznalost ne poznaje kraj školskog časa
Vikend u Planetarijumu pokazao je koliko učenje može biti uzbudljivo kada učenici imaju priliku da postavljaju pitanja, povezuju različite naučne oblasti i o pojavama o kojima uče razgovaraju sa ljudima koji ih svakodnevno istražuju.
Od Marsa i ekstremofila, preko sazvežđa i galaksija, pa sve do ledenih meseca i naučne fantastike, otvorena su brojna pitanja – a neka od njih nastavila su da se prepričavaju i tokom povratka kući.
Jer jedan od najlepših rezultata dobrog predavanja nije samo odgovor koji smo dobili, već novo pitanje sa kojim smo iz njega izašli.
A Savremeni gimnazijalci su se iz Planetarijuma ovog vikenda vratili upravo tako – sa mnogo novih znanja, još više pitanja i željom da nastave da istražuju svet koji se prostire daleko izvan granica naše planete.
