Kako zvuče Moneovi lokvanji? Koja melodija prati prazne beogradske ulice? Može li gitara da ispriča ljubavnu priču, a umetnička slika da dobije sopstveni zvučni identitet?
Odgovore na ova pitanja ponudili su učenici drugog razreda Savremene gimnazije kroz umetnički projekat realizovan na časovima Muzičke kulture sa nastavnicom Aleksandrom Lazin.
U ovom projektu učenici nisu bili samo slušaoci i posmatrači umetnosti. Postali su izvođači, fotografi, crtači, pripovedači i reditelji, sa zadatkom da spoje dva umetnička jezika — zvuk i sliku — i od njih oblikuju novu, jedinstvenu celinu.
Muzika koju možemo da vidimo
Svaki učenik pristupio je zadatku iz drugačijeg ugla. Neki su sami izvodili odabrane kompozicije, drugi su fotografisali grad, crtali digitalne slike ili birali poznata likovna dela, tražeći muziku koja će najbolje izraziti njihovu atmosferu.
Tako su nastali radovi u kojima melodija ne predstavlja samo zvučnu pozadinu, već ravnopravno učestvuje u stvaranju emocije i priče.
Ivana Nikolić izvela je na gitari čuvenu kompoziciju Španska romansa nepoznatog autora, a svoje izvođenje povezala je sa nizom fotografija koje prate jednu ljubavnu priču i njene emocije.
Petra Đajić odsvirala je na gitari kompoziciju Mystery of Love i kroz video prikazala kako muzika može da pokrene, ponese i izrazi ono što je rečima teško objasniti.
Jelena Petrović izradila je digitalnu sliku, a zatim joj dodala muziku koja prati njen vizuelni tok i dopunjuje priču skrivenu u crtežu.
Lara Šopić istraživala je temu „Prazan prostor ulicama Beograda”. Fotografisala je grad iz sopstvene perspektive i povezala prizore sa muzikom koju zamišlja dok posmatra tihe i prazne gradske prostore.
Isidora Pavlović predstavila je Vivaldijeva Četiri godišnja doba kroz odabrana umetnička dela, pokazujući kako se promene u prirodi, boji i svetlosti mogu istovremeno doživeti očima i sluhom.
Dunja Šušnjar svojim radom prikazala je umetničke slike „obojene zvukom”, istražujući na koji način muzika može da promeni naš doživljaj boja, oblika i atmosfere jednog dela.
Emilija Radmanović kreirala je rad pod nazivom „Između neba i mora”, u kojem se vizuelni i muzički elementi spajaju u priču o prostranstvu, miru i slobodi.
Iva Gajić postavila je posebno maštovito pitanje: Kako zvuče Moneovi lokvanji? Povezujući muziku sa jednim od najprepoznatljivijih motiva impresionizma, pokušala je da bojama, svetlosti i odrazima na vodi pronađe odgovarajući zvuk.
A da umetnost ne mora uvek da bude sasvim ozbiljna pokazali su Vuk Mazić i Ognjen Lazić. Njihov rad izdvojio se duhovitim izborom muzike i razigranim povezivanjem slike i pesme Kocka do kocke, kockica, donoseći projektu neočekivan i vedar završetak.
Umetnost nastaje povezivanjem
Ovaj projekat pokazao je da učenici muziku ne moraju samo da slušaju, niti likovno delo samo da posmatraju. Kada povežu različite umetničke izraze, oni uče da pažljivije uočavaju raspoloženje, ritam, kontrast, simboliku i emociju.
Istovremeno su razvijali kreativnost, digitalne veštine, samostalnost i sposobnost da sopstveni doživljaj umetnosti pretoče u originalan autorski rad.
Jer muzika ponekad može da se vidi, slika može da se čuje, a najzanimljivija umetnička dela nastaju upravo onda kada prestanemo da postavljamo granice između različitih umetnosti.
U nastavku pogledajte učeničke radove i poslušajte kako zvuče njihove slike.
