Učenici Savremene gimnazije su na stvarno drugačiji i interaktivan način pristupili izučavanju jednog od najstarijih književnih dela u istoriji – „Epa o Gilgamešu”.

U nameri da podstakne učenike da samostalno donose zaključke, kao i da problemski sagledavaju motive i elemente u književnim delima, profesorka srpskog jezika i književnosti u okviru lektire „Ep o Gilgamešu” zadala je interesantnu temu za razmišljanje. Učenici su podstaknuti da u „Epu o Gilgamešu” kritički protumače motiv zmije i njenu pojavu, pronađu odgovor li ona donosi dobro ili zlo, kao i da iznesu argumente za svoje tvrdnje navodeći stihove iz ovog dela.

Filozofska promišljanja savremenih prvaka o odnosu dobra i zla

Ovo značajno književno delo sadrži mnogo univerzalnih i vanvremenskih motiva i problema, prvenstveno pitanje odnosa dobra i zla. Šta je dobro, a šta zlo? Kako to možemo da odredimo? Koji su parametri, tj. kriterijumi za određivanje? Domišljati i originalni radovi savremenih gimnazijalaca pružili su različita tumačenja i odgovore na ova pitanja.

Da li zmija čini dobro ili zlo u „Epu o Gilgamešu”?

Moram da priznam da mi se, kada sam pogledao temu, učinilo da uopšte nije teško dati odgovor na ovo pitanje. Pa zmija je zlo! Tako sam, barem, do sada mislio. Zbog nje je Eva dala Adamu jabuku i izbačeni su iz raja. Ona je lukava, prepredena i navodi na loša dela. Smrtonosna je i zbog toga je se plašimo.
Čini se da je i Gilgamešu učinila zlo. Ukrala mu je morsku travu koja podmlađuje i produžava život.
Ali da li je baš tako?
Kada sam se malo zamislio, više nisam bio siguran. Naučio sam da je suština „Epa o Gilgamešu” da se čovek pomiri sa tim da je smrtno biće i da mu je život na zemlji ograničen. Čovek treba da nauči da čini dobra dela u svom zemaljskom životu.
Ako su to glavne poruke ovog dela, onda se čini da mu zmija nije odmogla. Gilgameš bi, možda, da mu zmija nije ukrala biljku, i dalje verovao da može biti besmrtan kao bogovi. Možda bi i dalje bio strog i osion kao na početku dela. Zato mislim da mu je pomogla da se brže suoči sa tim da ljudi nisu bogovi i da su smrtni.
Kada sve uzmem u obzir, izgleda da bi bilo najpoštenije da priznam to da ne mogu da se odlučim za jednu ili drugu stranu.

Filip Petrović, I-6

Zmija. To hladno stvorenje bez dlake i perja, jedno od najstarijih i najraširenijih mitoloških simbola. U mitologiji, religiji, literaturi simbolizuje obnovu i besmrtnost, ali i dvoličnost, apsolutno zlo i smrt. Ali šta zmija zapravo simbolizuje u „Epu o Gilgamešu”?
Na prvi pogled, bez razmišljanja, moglo bi se reći da, oduzimajući jedini lek protiv smrtnosti, zmija oduzima mogućnost za večni život i poistovećivanje sa božanstvima ne samo Gilgamešu već i celom njegovom narodu. Tako gledajući, ona bi se mogla okarakterisati kao zlo biće koje Gilgamešu i građanima Uruka donosi nesreću. Međutim, posle dužeg posmatranja zmijinog dela, dolazimo do saznanja da to nije istina. Zmija je, uzimajući Gilgamešu morsku travu večnog života, povratila balans u prirodi i ostavila božanstva jedinim besmrtnim bićima, a Gilgamešu podarila najvredniji poklon. Zmija je naučila Gilgameša da svako ljudsko biće ima svoj životni vek, kojem mora doći kraj, kao da i greške načinjene u njemu ne mogu biti zaboravljene, već za njih svako mora biti kažnjen.
Po mom mišljenju, iako zmija Gilgamešu oduzima ono što je najviše želeo i ono za čime je žudeo, ona mu ipak daje najvredniji poklon – uči ga da ne možemo očekivati dobro ako dobro i ne dajemo, i zbog toga ona u „Epu o Gilgamešu” čini dobro delo.

Milica Bošković, I-6

Pre detaljne analize dela, na prvi pogled se čini da zmija čini neoprostivo zlo Gilgamešu. Zamislite da stvar koja može da oživi vašu voljenu osobu neko ukrade od vas u poslednji čas. Taman ste se ponadali da će se sve vratiti u normalu i da će se volja za vašim životom vratiti! Verujem da takvo „zlo” nikada i nikome ne biste oprostili.
Pretpostavljam da možemo samo da nagađamo da li mu je zmija ukrala ili uzela travku života, kojom je trebalo da spasi život svog najboljeg prijatelja Enkidua. Ali sa druge tačke gledišta, da je Gilgameš mnogo više verovao ili „imao svrhu života”, kao najjači i najopasniji čovek-bog koji je hodao zemljom, ne bi pustio nekoj zmiji da mu tako lako uzme poslednju stvar u koju je polagao nadu. Mislim da je deo njega čvrsto verovao da će se ponovo susresti sa Enkiduom u nekoj tački života posle smrti, ali da je, ma koliko bio tužan, bio previše ponosan da bi priznao tako nešto. Sa te strane gledišta, zmija mu je znatno olakšala muke. Sebi je potvrdio da nema više načina da spasi ni sebe ni Enkidua, nije se borio sa zmijom za tu travku. Jednostavno, nije mogao.
Posle silnog razmišljanja da li je zmija načinila dobro ili zlo, ostajem nepodeljenog mišljenja. A zašto, kad, da bi čovekov život bio potpun, potrebna mu je „druga polovina”, što čak i Biblija kaže: „Nijedan čovek nije stvoren da živi na hlebu i da ovom zemljom hoda sam”? U glavi mi odzvanja pitanje šta bi bilo da je Gilgameš uspeo da ispuni svoj zadatak sa travkom i da je oživeo Enkidua? Koliko god bio prazan iznutra, da nije imao zmiju kao prepreku, da li bi uspeo da ga oživi?

Lara Veselinović I-6

Savremena profesorka Marina Kuzmanović bila je izuzetno zadovoljna kreativnošću, umešnošću i znanjem koje su savremeni gimnazijalci i ovog puta pokazali, kao i filozofskim promišljanjem o opštim pitanjima. Svaki rad je autentičan i poseban na svoj način i iz svakog isijava lični pečat učenika.

Kreativni stripovi savremenih gimnazijalaca na teme obrađene u „Epu o Gilgamešu”

„Ep o Gilgamešu” bio je inspiracija i za učenike odeljenja I-4, koji su u programu „Storyboard That” napravili strip na ovu temu.

Kako bi učenici što bolje razumeli, upamtili i kritički sagledali motive i poruke „Epa o Gilgamešu”, profesorka srpskog jezika i književnosti Ivana Mirović dala je učenicima zadatak da u programu „Storyboard That” kreiraju strip na temu ovog dela. Ideja je bila da se strip, kao mlada umetnost, poveže sa delom koje je staro više od 3.500 godina jer se po svojim formalnim odlikama i načinu pripovedanja „Ep o Gilgamešu” može dovesti u vezu sa tehnikama koje koristi strip. Učenici su se u tome odlično snašli.

„Učenici su i ovog puta ispoljili kreativnost, znanje i informatičke veštine prikazujući ambijent iz dela, birajući likove i izdvajajući stihove koje smatraju ključnim u delu. Verujem da će ovakvom metodom prenošenja znanja učenicima njihovo znanje biti trajnije”, rekla je profesorka Ivana Mirović.

Pogledajte kako izgledaju originalni i maštoviti stripovi savremenih gimnazijalaca.