Da li ste nekada učili „geo-hemiju”?
U Savremenoj gimnaziji učenicima ova nauka nije strana, jer su ovde interdisciplinarni časovi veoma česti u nastavi. Povezivanje znanja iz različitih predmeta je veoma važno za sticanje funkcionalnog znanja, pa su se sa tim ciljem na jednom času spojile geografija i hemija.
Učenici su kroz hemijske eksperimente učili o razaranju i raspadanju stena, kao i o vulkanskim erupcijama.
Umetničke pripreme
Ovom događaju prethodila je likovna sekcija na kojoj su učenici pripremali vulkane, neophodne za čas „geo-hemije”. Da bi napravili ove oblike reljefa, koristili su glinu za modelovanje i trudili se da rezultat bude što verodostojniji.
Pripremljeni vulkani bili su samo deo predviđenog repertoara. Za potrebe eksperimenata, profesor geografije, Ivan Matejić, doneo je nekoliko stena različitog sastava, dok je profesorka hemije, Bojana Jurišić, pripremila rastvore dve kiseline: hlorovodonične i sumporne.
Kisele kiše, kao i prisustvo halogenih elemenata u atmosferi, neki su od ozbiljnijih problema sa kojima se čovek suočava. Na ovaj način hteli smo da prikažemo učenicima kako kiseline, prisutne u prirodi iz različitih razloga, utiču na razaranje stena i kako oni mogu doprineti očuvanju životne sredine.
Geografski početak
Ovaj dvočas održan je sa ciljem da se učenicima na što praktičniji i bliži način objasne hemijski i fizički procesi koji oblikuju reljef na planeti Zemlji.
Profesor geografije otpočeo je čas sa prezentacijom osnovnih procesa koji se dešavaju pod uticajem spoljašnjih sila (sunce, vetar i voda).
Praktičnom vežbom na stenama je prikazao fizičko i biogeno razaranje stena.
Eksperimentisanje uživo
Nakon saznanja koje su stekli sa aspekta geografije, vreme je bilo da ovu temu upoznaju i kroz hemiju.
Učenici su, u mantilima i sa zaštitnim naočarima, kao pravi mali istraživači i naučnici, različitim kiselinama tretirali brojne vrste stena. Koristili su dve vrste kiselina, sumpornu i hlorovodoničnu, koje su jake i veoma reaktivne, pa su učenici mogli uživo da vide kakav hemijski proces se dešava u prirodi.
Posebno im se dopalo što su sami ispitivali prisustvo karbonata tj. karbonatnih soli u stenama. Kada se na karbonatne soli deluje kiselinama, dolazi do razlaganja karbonatnog jona na ugljen-dioksid.
Ugljen-dioksid je gas i oslobađa se iz stene pa se vide „balončići” ili „mehurići”. Kada na stenu delujemo kiselinom i uočimo ove mehuriće, možemo reći da smo dokazali prisustvo karbonata.
Ovi ogledi učenicima su pokazali kako količina kiseline u kiselim kišama, na primer, utiče na stepen razlaganja stena, ali su ova znanja stavili i u savremeni kontekst, pa razmatrali i kakav je uticaj ovakvih hemijskih procesa i na statue, zgrade ili spomenike u njihovom gradu.
Erupcija za kraj
Završni deo časa bio je podsećanje na vulkanizam i procese koji se odvijaju u vulkanima. Prethodno pripremljeni vulkani stavljeni su sada u prvi plan. Učenici su izazvali uzbudljive vulkanske erupcije pomoću dve različite hemijske reakcije.
U prvom vulkanu korišćena je hemijska reakcija između sirćetne kiseline i sode bikarbone, pri čemu se oslobađao ugljen-dioksid u vidu gasa, stvarajući mehuriće. S obzirom na količinu tih mehurića i vode, reakcija je bila burna pa su „obojeni” mehurići u velikom broju pohrlili napolje iz vulkana i doveli do erupcije.
U drugom vulkanu korišćena je reakcija razlaganja vodonik-peroksida (poznatijeg kao hidrogen). Za razlaganje ove supstance koristili su kvasac. Ćelije kvasca su „pozajmile” svoje enzime (biokatalizatore) za razlaganje vodonik-peroksida i oslobodile vodu i kiseonik. S obzirom na to da se pri ovoj reakciji oslobađa energija, ova erupcija je bila vrela i dimila se, baš kao pravi vulkan.
Lava je tekla laboratorijom za hemiju na kraju jednog od mnogih interdisciplinarnih časova u Savremenoj gimnaziji.
Više fotografija pogledajte u galeriji.
