Međunarodni dan tolerancije obeležava se 16. novembra svuda u svetu. Tim povodom, cela nedelja u Savremenoj gimnaziji bila je posvećena ovoj temi.
Zašto obeležavamo Međunarodni dan tolerancije?
Nije važno po kom osnovu se razlikujemo jedni od drugih. Bez obzira da li je u pitanju vera, drugačiji politički stav ili poseban način razmišljanja, moguće je da svi opstanemo „pod istim krovom”, ako smo tolerantni i ako želimo da pokažemo svesnu trpeljivost prema onima koji su drugačiji od nas.
Upravo su ovo želele da objasne učenicima Savremene gimnazije pedagog i psiholog škole, Tijana Rajić i Vanja Miajlović, u okviru radionica koje su organizovale, kako bi učenicima objasnile i prikazale šta su to stereotipi i predrasude o drugim osobama.
Kako je radionica pomogla učenicima?
Zadatak koji je podrazumevao da razmisle sa kim bi najradije delili kupe sedam dana na putu od Lisabona do Moskve, naterao je učenike da na praktičnom primeru razmisle o stepenu tolerancije ili netolerancije koji ispoljavaju prema drugim osobama.
Učenici su pokazali najmanje tolerancije prema mladom umetniku koji je HIV-pozitivan, Romu iz Mađarske koji je upravo pušten iz zatvora, i Rumunki srednjih godina, bez vize, s jednogodišnjim detetom u naručju, dok sa druge strane, srpski vojnik iz Bosne i razbijač iz Belfasta, koji očigledno ide na fudbalsku utakmicu, učinili su im se kao pogodno društvo za putovanje.
Nakon ovakvih rezultata, pedagog i psiholog su pokrenuli dijalog sa učenicima, u kome se diskutovalo o razlozima kojima su učenici bili vođeni pri izboru svog saputnika. Na ovakav način, kroz razgovor i dijalog, učenici su uspeli da dublje sagledaju pojam tolerancije i da shvate u kom stepenu su tolerantni ili netolerantni prema određenim grupama ili manjinama.
Budući da je najveći broj učenika pokazao netrpeljivost prema mladom umetniku iz priče koji je HIV-pozitivan, za 1. decembar, kada se obeležava Svetski dan borbe protiv side, planirana je nova radionica koja će se održati za vreme časa biologije.
Učenje kroz primer
Sve to je bilo dodatno potkrepljeno primerima koji su bili povezani sa predmetnom nastavom.
Tako su na časovima istorije gledali film o socijalnom darvinizmu, a na časovima srpskog jezika, pojam tolerantnog, tj. netolerantnog ponašanja objašnjavali su na primerima književnih likova pokušavajući da argumentuju koji postupci književnih junaka su ih naveli da neke likove okarakterišu kao izrazito tolerantne ili netolerantne.
Učenicima je posebno bio interesantan primer profesorke biznisa, Tatjane Vilček, u kom je prikazana sledeća scena: otac i sin sede na klupi u parku; sin pokušava da čita novine, ali ga otac neprestano zapitkuje šta je to, pokazujući na pticu.
Posle trećeg pitanja sin se razbesni i poviče na oca. U tom trenutku otac ustaje i donosi dnevnik u koji je zabeležio da ga je sin, kada je bio mali, pitao preko dvadeset puta šta je to, a da mu je on svaki put strpljivo objašnjavao.
Učenici su lako mogli da se identifikuju sa ovim primerom sećajući se sličnih situacija iz detinjstva.
Usavršavanje veština komunikacije
Pitanje tolerancije je značajno pitanje u savremenom svetu, zato što od naše sposobnosti da pokažemo trpeljivost zavisi kako će izgledati svet u kom živimo. Svakako, da bismo stvorili uslove za svet bez nasilja, svet pun međusobnog poštovanja za drugačije i različito, potrebno je da osvestimo sebi zašto je to važno. U prilog tome svedoči i činjenica da učenje dominantnih religija i državnih zakona govori o pravu na različito mišljenje i poštovanje pojedinca.
Važno je da učenici još u adolescentskom periodu nauče šta je tolerantno ponašanje i kako ono može da im pomogne u usavršavanju veština komunikacije.
Možete videti slike u galeriji.
