Metakognicija: Kako razmišljanje o mišljenju može pomoći učenicima?

Metakognicija je jedan od često upotrebljavanih pojmova u novije vreme. Ona se definiše kao razmišljanje o mišljenju, ali šta to zapravo znači, zbog čega je važna za učenje i na koji način omogućava učenicima da postignu veće akademske uspehe?

Šta je metakognicija?

Pojam metakognicije odnosi se na svest o onome što neka osoba zna, o onome što ne zna, kao i na svest o tome na koji način to može da nauči. Većina učenika nema dovoljno znanja o strategijama učenja. Oni se oslanjaju na niže kognitivne procese – memoriju, prepoznavanje i slično, i ne vide korist od ovladavanja novim strategijama učenja. Svi ovi procesi u teoriji učenja i mišljenja identifikuju se kao metakognitivni i značajni su za pamćenje, razumevanje, pažnju, komunikaciju i rešavanje problema.

Metakognicija podrazumeva znanje o sopstvenom kognitivnom funkcionisanju – njegovim karakteristikama, moćima i ograničenjima, strategije praćenja sopstvene kognicije i upravljanja njome (saznavanjem i ponašanjem), metakognitivne odluke o tome na šta treba obratiti pažnju, šta treba još jednom proveriti, u kom pravcu tražiti rešenje, kao i subjektivne doživljaje, odnosno metakognitivna iskustva koja izviru iz nekih promena ili privremenih teškoća u kognitivnom funkcionisanju – zbunjenost, osećaj da nam je nešto „navrh jezika”, osećaj poznavanja nečega.

Sam pojam metakognicije vezuje se za rad američkog razvojnog psihologa Džona Flavela, koji je prvi prepoznao da osoba može svesno kontrolisati određene strategije pamćenja, kategorisanja i prisećanja. Kognitivne strategije pomažu osobi da ostvari cilj, a metakognitivne strategije nadgledaju sam kognitivni proces i kontrolišu koliko je cilj ostvaren. Suština metakognicije je proces razmišljanja o sopstvenim mislima. Flavel u metakogniciju svrstava:
metakognitivna znanja – znanja o tome koji činioci utiču na tok metakognitivnog poduhvata i na koji način;
metakognitivne doživljaje, koji prethode zadatku, dolaze posle ili se događaju tokom obavljanja zadatka;
ciljeve ili zadatke metakognicije, koji predstavljaju pravu sliku metakognitivne aktivnosti;
metakognitivne akcije ili strategije – primenu specifičnih tehnika koje mogu pomoći u obavljanju kognitivnog zadatka.

Zbog čega je metakognicija važna?

Istraživanja pokazuju da uključivanje regulativnih veština, pre svega planiranja, praćenja i regulacije, u nastavni proces dovodi do poboljšanja u učenju. Mnogi istraživači smatraju da glavni cilj formalnog obrazovanja treba da bude sticanje sposobnosti kojima se reguliše učenje i postizanje ciljeva i omogućavanje daljeg obrazovanja i razvijanja znanja i po završetku školovanja. Učenici će znati koja strategija je najbolja i kako da poboljšaju svoja postignuća ukoliko znaju da nadgledaju i kontrolišu sopstveni proces učenja. Oni će efikasnije rešavati probleme i kvalitetnije učiti ukoliko budu planirali, nadgledali i procenjivali svoje rezultate.

Savremeno doba nalaže neophodnost osposobljavanja učenika da samostalno procenjuju svoj uspeh i neuspeh i da primenjuju naučene strategije na nove probleme. Vrlo koristan alat koji učenici mogu koristiti je lista za proveru koja sadrži tri glavne kategorije: planiranje, praćenje i evaluacija.

Kada je u pitanju planiranje, lista sadrži pitanja kao što su:
Kakva je priroda zadatka?
Koji je moj cilj?
Koje su mi vrste informacija i strategija potrebne?
Koliko će mi vremena i izvora biti potrebno?
Na praćenje se odnose sledeća pitanja:
Da li mi je potpuno jasno šta radim?
Ima li zadatak smisla?
Da li ostvarujem svoje ciljeve?
Da li treba nešto da menjam?
Pitanja koja se odnose na evaluaciju su:
Jesam li ostvario svoj cilj?
Šta je delovalo?
Šta nije delovalo?
Hoću li raditi drugačije sledeći put?

Ova lista omogućava učenicima da uvedu sistematičan redosled u regulaciju, što utiče na kontrolisanje postignuća.

Važno je istaći da je faktor metakognitivne svesnosti u korelaciji sa faktorom poverenja u sebe, kao i da je opšti faktor poverenja u sebe u značajnoj vezi sa merama self-koncepta.
Iz tog razloga je pedagoški značajno uključiti metakognitivne komponente u nastavni proces, jer se tako razvijaju samopouzdanje i osećaj kontrole prilikom učenja. Ono čemu svaki nastavnik može da teži jeste podsticanje motivacije, odnosno stvaranje atmosfere u učionici koja ohrabruje učenike da postavljaju pitanja, da odgovaraju na pitanja i kada nisu u potpunosti sigurni, da komentarišu radove jedni drugima.

Kako mi to radimo u Savremenoj?

Pošto se metakognitivne veštine stiču i vežbaju, ovo je kontinuirani proces na kome rade kako predmetni profesori, tako i odeljenjske starešine u Savremenoj gimnaziji. Učenicima se predstavljaju strategije učenja i daju alati za samoprocenu, ček-liste ostvarenosti ciljeva, vodiči i uputstva kako da analiziraju svoje znanje, što dovodi do razvoja samokritičnosti i samoefikasnosti kod učenika, ali i samopouzdanja u stečene veštine i svesti o važnosti naučenog.

Savremena gimnazija

Upis za generaciju 2022/23. je otvoren!

Kliknite na ovaj link da se prijavite »
Prezadovoljna sam i ponosna sam što sam roditelj učenika Savremene gimnazije. Već pri prvom susretu sa rukovodstvom škole, kada sam se interesovala o upisu svog deteta, uvidela sam sa koliko ljubavi, entuzijazma i profesionalizma pristupate svom radu. Bila sam zadivljena pristupom, idejama i načinom rada. Tako nešto postoji i kod nas! Ne treba Vam dugo da shvatite da je to škola koju biste poželeli svakom detetu. Kreativnost, savremena tehnologija , kvalitetno obrazovanje, ali pre svega ljudskost koja odiše u školi, čine ovu školu drugačijom koja s pravom po meni nosi naziv, Savremena gimnazija. Sa ovakvim pristupom od samog početka, uspeh ove škole, a i naše dece sa vama, je neizbežan. Sve čestitke! Jelena Đorđević, Andrijina mama
Savremena u svakom smislu, naša škola pruža funkcionalno znanje i dobru pripremu za visoke škole i fakultete u Srbiji i inostranstvu. Primenom savremene i kreativne metodike nastave, u kojoj su nastava i procena dostignuća učenika usklađeni sa najvišim standardima postignuća za kraj opšteg srednjeg obrazovanja, naša škola temeljno i kvalitetno unapređuje jezičku, matematičku, naučnu, umetničku, kulturnu, tehničku i informatičku kompetenciju – što je neophodno za nastavak obrazovanja i dalji profesionalni razvoj. Kabinetska nastava je propraćena upotrebom interaktivnih tabli i edukativnog softvera, a praktična istraživačkim radom i kritičkim razmišljanjem.