Rešavanje problema: Podsticanje učenika da razvijaju kreativna i kritička rešenja
Sa svakim novim otkrićem i dostignućem u nauci i tehnologiji smatramo da smo dostigli maksimum, da je uloženo dovoljno ideja, truda i materijalnih stvari kako bi se realizovalo nešto najnovije i najbolje. Međutim, razuvere nas sve učestaliji noviteti koji preuzimaju vodeću ulogu. Svaka promena koja se dogodi menja način života. Vremenski razmak između promena se smanjuje, tako da danas možemo da kažemo da je taj razmak jedva dovoljan za adaptaciju, jer odmah zatim nastupa nova promena.
Tokom prihvatanja, adaptacije i istraživanja promene gotovo sigurno nailazimo na probleme. Tip problema je takođe evoluirao, pa su zato danas problemi kompleksniji, zahtevaju više vremena za rešavanje, interdisciplinarni pristup i timski rad. Olakšica koju priželjkujemo je ta da će veštačka inteligencija obraditi one procese koji se ponavljaju, koji ne zahtevaju kreativnost i isticanje talenta, kao i da će se pozabaviti finesama. Naša uloga je da vreme koje bismo utrošili za pomenute aktivnosti sada preusmerimo na kreativnost, preuzimanje odgovornosti za svoj rad i društvene veštine.
Nakon faze inicijacije, u kojoj nam je predočen realan problem, počinje faza elongacije. U toj fazi, fazi razlaganja problema na činioce, potrebno je da sve vreme budemo fokusirani na cilj, jer je to ono što nas dovodi do rešenja problema. Verovatnoća da ćemo problem rešiti zavisi od spektra znanja i veština koje posedujemo.
Učenje standardnog šablona za rešavanje problema i njegovo unapređivanje novim idejama
Kod učenika želimo da probudimo radoznalost, verujući u to da će ih jedino radoznalost naterati da aktiviraju znanje koje poseduju i unesu kreativnost i želju za istraživanjem. To je najbolji a vrlo često i najbrži put do rešenja problema. Obrazovanje je dosad imalo sledeći pristup: kada učenici savladaju standardni tip rešavanja problema, treba da ga se drže i u drugim različitim situacijama.
Novina koju nastojimo da implementiramo je da pri suočavanju sa problemom koriste već naučen standardni šablon, ali i da ga unapređuju iznošenjem svojih ideja, kreativnosti, znanja itd. Na taj način mogu formirati nove, lakše šablone za rešavanje. Za rešavanje problema često nije potreban urođen talenat ili posedovanje nekih specijalnih veština. Promovišemo timski rad, u kom učenici zajedničkim snagama, učeći jedni od drugih, dolaze do rešenja, a često i do više različitih rešenja.
Količina informacija koja nam je danas dostupna može biti mač sa dve oštrice. Uglavnom za ono što tražimo dobijemo više različitih informacija, od različitih izvora, koje je zatim potrebno dodatno proveriti i utvrditi koja je validna, a takođe treba uključiti i kritičko mišljenje na temu dobijenih informacija.
Korišćenje svih znanja i kapaciteta i „razmišljanje van kutije”
Uspeh u školi, kao i reputacija učenika, zavisi od načina komunikacije, kako sa ostalim učenicima tako i sa profesorima. Cilj globalizacije bio bi taj da deca u školi budu pripadnici različitih kultura i da promovišu društvene i emocionalne veštine. U slučaju da se uklope sve navedene situacije, formirao bi se adekvatan ambijent za podsticanje dece da razvijaju kreativna i kritička rešenja. Interdisciplinarni projekti su projekti na kojima Savremena gimnazija insistira („InnoSchool Project”).
Kombinacija dva ili više predmeta navodi učenike na oblasti iz kojih će moći da crpe resurse. Često su takvi projekti grupnog tipa, što utiče na to da učenici uče kako da međusobno razmene znanje, da razumeju vreme u kome živimo, ali i okolinu koja ih okružuje. Na taj način postaje im lakše da prepoznaju problem i da već na početku imaju ideje kako da ga reše. Grupni rad uči ih tome kako, i pored činjenice da su članovi tima različitih karaktera i mišljenja, mogu da sarađuju i čine celinu, a da se, sa druge strane, svojim zalaganjem i doprinosom bore za mesto u njemu (projekat „Bakterije u našoj okolini”). Do najboljih rešenja stigli su timovi čiji članovi poseduju veštine koje se podudaraju sa oblastima prirodnih i društvenih nauka, sporta ili umetnosti.
U okviru škole učenici imaju veliki broj aktivnosti čiji cilj nije taj da učenik odmah zna odgovor na sva pitanja i da ima rešenje za svaki problem, što znači da ne želimo da im školska aktivnost predstavlja pritisak, već mogućnost da „razmišljaju van kutije”, korišćenjem svih svojih znanja i kapaciteta. Projekti im dozvoljavaju da prave greške, da testiraju svoje ideje, da pronađu drugi put ako prvi ne daje rešenje.
ELearning: Sticanje kvalitetnijeg znanja, po meri novih generacija
Kao što smo i započeli priču – da se trenutno nalazimo u 21. veku – nastavićemo je sa konstatacijom da živimo u modernom i savremenom dobu, gde se najveći broj problema može javiti u digitalnom obliku. S tim u vezi, razvili su se adekvatni alati (programski jezici) za njihovo rešavanje i nalaze se na jednom mestu, a to je DL platforma. Učenik bira programski jezik koji mu najviše odgovara i u okviru koga želi da se usavršava, a na raspolaganju su mu: Python, Java, Android, JavaScript i PHP. Svaki od ponuđenih jezika predstavlja odličan izbor, jer su sticanje znanja i praktičan rad na svim kursevima prilagođeni uzrastu.
