Profesorka Marica Đurić i stručni saradnik Ivan Davidović započeli su u Savremenoj gimnaziji implementaciju znanja stečenih na stručnom usavršavanju u Španiji kroz različite interdisciplinarne projekte. Ideja o održivom preduzetništvu, što je i bila tema stručnog usavršavanja, učenicima je predstavljena prvim projektom, spajanjem dva predmeta: Hemije i Umetnosti i dizajna.
Održivo preduzetništvo, za razliku od tradicionalnog preduzetništva, koje je isključivo orijentisano ka ekonomskim beneficijama, uzima u obzir i ekološki i socijalni faktor. Dakle, preduzetnički poduhvat treba da bude isplativ, ali i društveno angažovan i da doprinosi očuvanju i poboljšanju životne sredine.
Tokom prve faze projekta profesorka hemije Jelena Zelenović, zajedno sa učenicima četvrte godine Savremene gimnazije, pravila je prirodne sapune. Prirodni sapuni, za razliku od industrijskih sapuna, ne sadrže veštačke boje i arome, kao ni velike količine sulfata, fenola i propanola. Kada se nađu u većim koncentracijama u životnoj sredini, ove supstance mogu da povećaju nivo zagađenja. Naime, sapun je vrsta supstance koja se koristi u kombinaciji sa vodom, te završava u životnoj sredini, stoga ovi neekološki sastojci mogu najpre izazvati zagađenje vode kao ekosistema, a nakon toga i zagađenje zemljišta. Takođe, prilikom ove izrade sapuna nije bilo materijala koji se baca – škarta, već se sav materijal na neki način iskoristio. Sem toga, prilikom izrade prirodnih sapuna sami definišemo koliko se kog sastojka dodaje, u odnosu na tip kože, i na taj način se smanjuje pojava različitih negativnih efekata kod korisnika.
Drugu fazu projekta realizovala je profesorka likovne kulture i umetnosti i dizajna Zorana Milićević. Ona je sa učenicima prve, druge i treće godine Savremene gimnazije prethodno napravljene sapune pakovala i dizajnirala. Akcenat je bio na recikliranom materijalu, i to u višestrukom smislu. Naime, sapuni su pakovani u vrećice napravljene od već korišćene tkanine, a nakon toga su na vrećice kačene etikete. Etikete su učenici pravili od starih učeničkih radova iz predmeta Likovna kultura. Na taj način ne samo da se nije koristio novi papir već su i stari radovi dobili novu svrhu. U planu je da se u budućnosti održivost u Savremenoj gimnaziji ne ogleda samo u korišćenju recikliranih materijala već i u korišćenju biorazgradivog materijala. Shodno tome, učenici uzgajaju kombuhu, gljivu od koje će praviti višefunkcionalni materijal.
U trećoj fazi učenici su kupovali sapune, a novac odlagali u kutiju za humanitarnu pomoć. Ovaj projekat je za vreme 8. marta dobio još jednu namenu: tada su učenici svim profesorkama u školi poklanjali ove lepo upakovane sapune, ali i svojim mamama, bakama, sestrama, tetkama i drugaricama.
