Razvoj karaktera: Otkrivanje potencijala i interesovanja

Škola je zajednica koja bi trebalo da jasno predstavlja vrednosti u koje veruje i da motiviše svoje članove zajednice da ih usvoje. Školske vrednosti su, između ostalog, kontekst za razvoj učenika, njihovih navika, razumevanje sveta i pravljenje izbora.

Ilustracija vrednosti koje Savremena gimnazija želi da promoviše nalazi se u citatu iz misije i vizije škole:

Kvalitetno obrazovanje kao ključ napretka daje nam sposobnost da ispravno sagledamo svet oko sebe, da donosimo prave odluke i da na najbolji način iskoristimo šanse koje nam se pružaju. Zato je naša misija da svojim učenicima damo snagu i mudrost da svojim odlukama promene svet nabolje.

U praksi škole se to može videti u idejama i vrednostima koje pokazuju profesori i stručni saradnici koji su nosioci realizacije misije i vizije škole. Takođe, učenici imaju priliku da koriste različite resurse koje obezbeđuje Savremena gimnazija, što im pruža šansu da otkriju svoje potencijale, interesovanja i da za to vreme nađu sebi slične u školskoj zajednici.

Promovisanje modela koji inspiriše

Upoznavanjem učenika i praćenjem njihovog razvoja priznaju se rad i napredak učenika. Uvažavanjem uspeha učenika (školsko postignuće i vannastavne aktivnosti) stvara se model koji može da inspiriše i podstakne druge učenike na ostvarivanje svojih potencijala. Na taj način se podržavaju i pohvaljuju kontinuiran rad, upornost, visoko vrednovanje znanja, otkrivanje i ulaganje u svoja interesovanja.

Građenje zajednice

Škola je mesto u kome najveći deo dana provode i profesori i učenici. Škola je mesto u kome se uči, druži i razvija. Od vrednosti koje svi stvaraju zavisi i kako će sredina u kojoj se razvijamo uticati na nas. Svi koji učestvuju u školskom životu treba da se orijentišu ka cilju da škola bude zajednica.

U školskom okruženju se uči kako timski raditi, a to nas dovodi do cilja. Tokom timskog rada svi učesnici mogu da uče od drugih, da prepoznaju u čemu su dobri, ali i da izađu iz svoje zone komfora, sa utabane staze, i istraže svoje nove uloge. Zamišljeno je da se u školi radi na građenju timskog duha u školskim zadacima na času (ili tokom Savremenijade), u aktivnostima van školskih učionica, gde učenici upoznaju jedni druge u prvoj školskoj nedelji „u učionici bez zidova”, tokom sportskih dana, kao i u zajedničkim odlascima na aktivnosti iz oblasti kulture. Jedan od sjajnih primera saradnje između učenika jeste vršnjačko učenje, koje se realizuje na predmetnim časovima ili radionicama.

Školska pravila

Svaka zajednica ima svoja pravila koja kreiraju strukturu, odnosno prave sistem koji daje izvesnost. Učenici treba da razumeju da, kada se prekrši određeno školsko pravilo, dolazi do jasne i izvesne posledice (u vidu vaspitne mere), da će na tom putu imati koga da pitaju za pomoć i da će im biti jasno kako sledeći put mogu da se ponašaju drugačije i dođu do drugačijeg cilja (uz pojačan vaspitni rad koji realizuju pedagoško-psihološka služba i odeljenjski starešina). Učenike sa školskim pravilima upoznaje psiholog pri prvom susretu – na razgovoru sa kandidatima za upis, kao i odeljenjski starešina – na prvom času odeljenjske zajednice.

Osnaživanje u daljem razvoju (u pronalaženju referentnih izvora informacija – kritičko mišljenje)

Srednjoškolski uzrast je poseban i po tome što se za vreme ovog četvorogodišnjeg perioda dešavaju brojne tranzicije, promene – mladi se značajno promene od 14. do 18. ili 19. godine. Značajno je osluškivati i pokrenuti razgovor o temama za koje učenici misle da su važne i aktuelne. Takođe, važno je i kreirati prilike u kojima je moguće da se učenici oprobaju u različitim sadržajima, dobiju relevantne informacije, ali i otkriju koji su to putevi kojima samostalno mogu da upoznaju svet. Neke od tema koje se obrađuju i za koje se procenjuje da su od velike važnosti u ovom periodu razvoja su: planiranje daljih obrazovnih koraka, informisanje o pravima, ekološka svest, informisanje o zdravlju, informisanje o tome šta je nasilje, svest o potrebama i brigama drugih, rodna ravnopravnost, briga o životinjama i druge teme.

Škola kreira svoje vrednosti koje predstavljaju vodilje zaposlenima i učenicima na zajedničkom zadatku. Škole kao zajednice trebalo bi da poseduju otvorenost i fleksibilnost u planiranju načina realizacije aktivnosti koje potpomažu usvajanje ovih vrednosti. Najbolji način planiranja i ostvarivanja jeste zajednički, dakle, treba da učestvuju svi članovi zajednice: učenici, profesori, stručni saradnici i drugi članovi velike zajednice.